Kad neko magistrira poput Ksenije Marković u oblasti mode to je već prava retkost, iako ne oskudevamo u magistarskim i doktorskim titulama, naročito otkako su otvoreni privatni fakulteti. Datum koji treba beležiti, pa će tako i ovaj 11. januar ostati upamćen kao dan kada smo dobili u poslednjih trideset godina tek petog (ili šestog) magistra na uglednom beogradskom Fakultetu primenjenih umetnosti.

Ksenija je završila i master studije iz oblasti modnog dizajna u Milanu, i do sada učestvovala na više grupnih izložbi i modnih revija, između ostalih, i u Londonu. Ova mlada dama je zaposlena na Fakultetu dramskih umetnosti kao stručni saradnik kostimografa i, po svemu sudeći, naš je poslednji magistar u ovoj oblasti jer se, po bolonjskoj deklaraciji, magistarske studije ukidaju, na svim pa tako i na umetničkim fakultetima, a u zamenu dobijamo masterse i doktorate što je, kada je reč o umetničkim fakultetima, pomalo čudno pravilo.

Tema njenog magistarskog rada su modne slike, a mentor joj je bila profesorka mr Gordana Komad Arsenijević.

– To je tema koja se bavi marketingom u modi, i to onim dizajnerskim delom marketinga. Izučavala sam zapravo kako se gradi vizuelni identitet jednog brenda, odnosno kako nastaje jedno modno ime.

Došla sam do zaključka: da bi jedan modni komad imao osim tržišne i umetničku vrednost on mora imati vanvvremenski karakter. Postoje neke stvari koje su potpuno prevazišle okvire svoga vremena i dizajnera koji su ih stvorili. Najbolji primer su „barberi” mantil, muško odelo „armani” i „šanel” kostim. To su modni komadi koji su postali ikone. Šanel kostim nije više samo kostim koji je izumela Koko Šanel, već pojam koji u svetu mode govori sam za sebe, genijalan u trenutku nastajanja i genijalan do danas – kaže Ksenija Marković.

Na završnoj magistarskoj izložbi, koja će trajati do 21. januara u „Art korneru”, takozvane konceptualne radnje „Supermarket” u Višnjićevoj 10 u Beogradu, naša sagovornica predstavlja svoju kolekciju inspirisanu upravo bezvremenim modnim komadima.

– Moja i ideja moje profesorke nije bila da samo interpretiram ove forme i dam svoju verziju već da uđem u njihovu suštinu i da stvorim nešto potpuno novo, a da zadržim neke ostatke, oznake, restlove onoga što mi je bila početna inspiracija. Tako su skrojene ove haljine koje su nastale od kroja muškog odela i „barberi” mantila pomešanog sa kreativnošću „šanel” kostima. Vrtela sam modele na lutki, sekla, prišivala, oblikovala, pa su te forme polako prerastale u makete, zatim u krojeve i na kraju u svečane haljine za koktele, koje su ovde izložene – ističe naša sagovornica.

Modna kreatorka je do sada više radila sportsku garderobu za mlađi svet, tako da je izložba na Dorćolu za nju novo poglavlje, ulazak u svečaniju modnu varijantu, namenjenu ženama od 27 do 50 i više godina, dakle mnogo širu ciljnu grupu. To je istovremeno i glamurozna ali i prijemčiva i dostupna garderoba, i ne preterano skupa. Po rečima naše sagovornice kolekcija je namenjena prodaji, ali uz nešto malo pojednostavljivanja mogla bi i industrijski da se proizvodi.

Na kraju razgovora pitali smo je kako je bilo na velikoj londonskoj izložbi kada je završavala masters studije.

Engleska je jako zanimljivo modno područje, veoma različito od Italije, gde je inače učila, kaže Ksenija. I u Londonu je izlagala pod italijanskim nadzorom, noseći u sebi srpski mentalitet i znanje sa srpskog fakulteta, pa je to bilo jedan zanimljiv „miks”. Lični senzibilitet, estetika razvijena na Fakultetu primenjenih umetnosti, ali ovoga puta u italijanskoj interpretaciji, a sve to izloženo pred Englezima!