Права летња тема. Као створена за расправе у хладовини, чаврљање уз кафу, годишње одморско пландовање и доказивање да и „жене душу имају”. То значи да бар током јула и августа, њихови партнери, мужеви, деца, шефови, морају да имају разумевања за то „да оне сада хоће време само за себе”, „да им се спава до 12”, „да им се не кува”, да хоће с пријатељицом на партију оговарања уместо да пишу домаћи из српског… И да се по ко зна који пут подсете како су са еманципацијом само добиле додатни терет на леђима.

А и сруче пљусак псовки на рачун Платона! Јер прве редове у читавој теорији о мушкој супериорности (и логично женској инфериорности) написао је дотични филозоф доказујући тезу да је жена „недовршени мушкарац”. Следио га је и Фројд, који је тврдио да је жена „анатомски осиромашена”, а оваквим схватањима прикључен је и религијски аргумент „женске грешности”.

Кад се говори о физичкој снази, онда ту недоумица нема, оне нису снажне попут мушкараца. Али, нису они само због јачих мишића и руку увек у предности. Наука је доказала да мит о слабијем полу није у складу са биолошким истинама и да је женски организам по много чему физиолошки јачи од мушког. На пример, жена са педесет пет година задржава деведесет одсто снаге коју је имала са двадесет пет, док мушкарац може да задржи само седамдесет одсто.

Иако се у просеку рађа сто пет мушкараца на стотину жена, више жена доживи тридесет пету годину живота. Очекивана животна старост мушкараца за неколико година је краћа, него код жена, а након стоте, жене су бројно надмоћније у односу на мушкарце, судећи по томе да на осам стогодишњакиња долази тек један стогодишњак. Статистика каже и да су жене бољи ђаци од мушкараца, имају бољи просек на студијама и брже докторирају.

Данашњи развој људског друштва показао је да жена располаже огромном енергијом и знањем и да се без њеног активног учешћа прогрес не може замислити. Позиције мушког шовинистичког поретка знатно су уздрмане чињеницом да је политичка сцена, доскора неприкосновен мушки терен, постао поље на којем је савремена жена све присутнија. И гласнија. Њена улога је изузетно важна и у породици и васпитању деце, афирмисана је у образовању, здравству, медијима, науци, култури, уметности, финансијама, а такође постиже врхунске резултате и у спорту. Да ли јој је у животу лакше због тога – то је трећа ствар.

На коњу, па с тениском лоптицом

Прецизних података о појављивању жена у спорту нема, али неки историчари и спортски аналитичари везују за крај деветнаестог и почетак двадесетог века, и то на дворовима богаташа. Они тврде да су се даме у почетку бавиле јахањем, тенисом, добацивањем лопте и разним вежбама за обликовање тела. Тек касније, када су почела и званична такмичења, женски спорт је добио на озбиљности и масовности. Данас практично не постоји спортска дисциплина којом се не баве и жене.  

– У питању је само неколико екстремних спортова, и то због грубости, као што су, рецимо, амерички рагби, борбе у ринговима или ултима фајт, где је суштина у томе да се пусти крв. Изненађујуће је, међутим, да ни „стронгмен” није много нежнији контакт, а ипак постоји и као женска категорија, под називом „стронгвумен”. С друге стране, има спортова, попут ритмичке гимнастике или уметничког пливања, који су типично женски, док је корфбол један од ретких који се игра у мешовитој конкуренцији – подсећа овом приликом Оливера Драгићевић, наша позната кошаркашица која се двадесет седам година активно бавила овим спортом, каријеру је градила у неколико европских клубова, одиграла двеста девет утакмица у репрезентацији старе Југославије, добитник је националног признања државе као врхунски спортиста, освајала многа друга признања у свету као професионалац и тако редом.

Кад је реч о спорту, наша саговорница истиче да проблем настаје услед вековно увреженог мишљења да женски спорт није атрактиван као мушки, јер им физичке предиспозиције не допуштају да представе снагу и моћ. Заборавља се на оно што је суштински важно у спорту. А, то је лепота игре.Промовишући виртуозност жена у спорту, Оливера већ три године заредом на Ади Циганлији организује Фестивал женског спорта, јединствен пројекат на овом поднебљу у оквиру којег су заступљене тридесет две спортске дисциплине: мачевање, џудо, карате, кошарка, турнир у малом фудбалу, одбојка, бадминтон, софтбол, корфбол... Осим тога сваке године организује трку Деда Мразева, а већ четири године ради и као секретар Спортског савеза општине Раковица, покушавајући да развија спорт на школском нивоу.

Трудница међу кошевима

Најјачи „аргумент” којим мушкарци покушавају да оспоре равноправност жена јесте тај да не могу бити супруге и мајке, а у исто време и успешне у спорту. Оливера без размишљања демантује те тврдње.

– Врхунски спорт за жене је много тежи него за мушкарце. У врхунском спорту мушкарац добија више новца, а има и много других олакшица. И кад се ожени и стекне породицу, а врхунски је спортиста, он пре свега нема обавеза у кући. Жена је та која брине да ли је све чисто, испеглано, ручак скуван, деца збринута... тако да се по том питању он осећа опуштено и задовољно, и може да да свој максимум на пољу спорта. Кад је жена врхунски спортиста, ипак не може неком другом да препусти бригу о свему томе. Ако на све то постиже и запажене резултате у спорту, питам се ко је онда слабији пол? Дакле, није снага у физичкој снази. Она је пролазна и није довољна. У животу, очигледно, ипак побеђује ментална снага и енергија – истиче истакнута спортисткиња.

Сопственим примером кошаркашица доказује да је све то могуће постићи.  

– Врхунски спорт за жене заиста тражи велика залагања. Стално сте под уговорима, мењате земље, путујете од тачке А, до тачке Б... Можда то утиче да се касније одлучите за материнство, али не морате и да га се одрекнете. Ја имам складан брак и двоје деце. Сина сам родила пошто сам се опростила од кошарке, а ћерку када сам била на врхунцу каријере. Паузирала сам петнаестак месеци, а за непуна четири се вратила у задовољавајућу форму. Знам неке играчице које и краће одсуствују. Памтим једну кошаркашицу из Бањалуке која је играла до петог месеца трудноће. Мало се удебљала, али је остала читаву сезону. Мислим да публика ништа није приметила, а ми смо биле пажљивије према њој и све се добро завршило – уверава Оливера, напомињући да источни блок, када је атлетика у питању, настоји да њихове жене раније роде децу, јер жена после порођаја постаје еластичнија.

У прилог тврдњи да су жене у спорту далеко способније од мушкараца Оливера додаје и то да ниједна њена саиграчица није запоставила школу.

– Није довољно бити само спортиста, морате имати и додатно образовање. То је била једна од основних обавеза и све смо махом завршавале факултете. Приличан број је студирао ДИФ, али има их и са економским, правним, медицинским и другим факултетима. Весна Шеловић, сада Стојановић је, рецимо познати гинеколог, а била је кошаркашица. Али, да би се бавиле својом професијом, она и сличне њој, задржале су се на клупском нивоу. Ми које се улазиле у врхунски спорт и постали професионалци, нисмо имале времена баш за све – каже наша саговорница.

Али, пређимо на нови терен у расправи о женској (не)равноправности.

Ко је бољи за воланом?

Да ли су бољи возачи жене или мушкарци? Тачно је да током вожње сви греше, али је такође истина да су грешке различите и да своје пропусте не желе да виде ни једни ни други. Даме тврде да мушкарци своје „ја” доказују брзом, често и фаталном вожњом, а себе сматрају пажљивијим, опрезнијим и зато бољим шоферима од њих. Господа, пак, веома цене супротни пол, али сматрајуда су жене за воланом неспретне, да им је кретање непредвидиво, многима биони по кратком поступку узели возачку дозволу, ма и више од тога – забранили би им доживотно да возе! Замерају им да слабо познају саобраћајне прописе и, тврде, никад не знају ко има предност на раскрсници. Ипак, највише их нервира што су жене споре у вожњи. Нарочито млађи момци процењују да се жене лоше сналазе у саобраћају (35 одсто), али с годинама им долази памет у главу па је тек сваки пети мушкарац између 50 и 59 година сагласан са њиховим мишљењем.

Истраживање урађено на 1.766 Британки, Францускиња и Италијанки, од 18 до 55 година са намером да открије шта све утиче на појаву стреса током вожње, резултирало је и једним узгредним запажањем. Мушкарци своје незадовољство женском вожњом умеју да изразе и „озбиљним“ примедбама у којима су понекад присутна и створења као што су коза, овца и крава а то допуњују – уверљивости ради – иодређеним гестовима, псовкама, галамом. На нашим друмовима уз наведено се помиње и живина: гуска, ћурка, кокошка. Жене на мушке пропусте у вожњи такође реагују нападом на интелигенцију, али су у томе директне, без посредника из животињског царства.

Показало се да није лако утврдити ко је бољи у вожњи, жене или мушкарци. Истраживање наших, али и америчких и британских стручњака наводи да жене возачи изазивају мање саобраћајних несрећа од мушкараца зато што су пажљивије на обуци, брже схватају, па се касније лакше сналазе у саобраћају!

Наш саговорник из једне београдске ауто-школе наводи да мушкарци изазивају чешће саобраћајне удесе јер возе брже, под утицајем алкохола и нису везани. Осим тога мушкарцима је важније да буду вешти возачи, за разлику од жена којима је важније да буду сигурније у вожњи. Инструктор вожње има утисак да мушкарци мисле да су бољи него што заправо јесу, њему се чини да се жене више придржавају правила о брзини и имају много мање прекршајних пријава од мушкараца.

Резултат анализе ставова и понашања жена у саобраћају, коју су обавили наши саобраћајни стручњаци, наводи на закључак да мања брзина смањује ризик од саобраћајних незгода, а не већа женска способност и знање. Жене боље схватају опасности и мање су склоне ризицима. Оне ређе пролазе на црвено, не возе агресивно и под утицајем алкохола. Такође, даме су мање склоне узбуђењима у саобраћају и ризичним ситуацијама.

Када је реч о најкомпликованијим возачким маневрима жене полако преузимају примат. Пре неколико година 80 одсто анкетираних је сматрало да су мушкарци бољи возачи, а данас само половина...

А посао и предузимљивост…

Е, па да видимо од чега се живи. Како жене привређују, колико пара могу да донесу у кућу? Радмила Попадић, пољопривредница из Пожеге, прва је победница конкурса и носилац титуле „Газдарица“, на којем је за свој досадашњи рад, али и намереза развој сопственог газдинства, награђена са 500.000 динара. Награда је уручена у организацији Опортјунити банке (ОБС), уз подршку Министарства за рад и социјалну политику, Националне агенције за регионални развој и јавног сервиса РТС.

До 2004. године Радмила је радила у фабрици „Будимка” у Пожеги. Производњом печурке шитаке бави се од 2005. године. Од прошле године производи и расаде парадајза, паприке и краставца за пластенике, а планира и да почне да гаји малине.Своје производе продаје у локалним продавницама здраве хране, на пијаци и код куће.Захваљујући овом послуРадмила је успела да се покаже као предузимљива а и заради да као самохрана мајка школује две ћерке.

Један од примера да остати без радног места, за неке жене не значи окретање кукњави и жалопојкама већ подстицај дакрену у акцију јесте Љиљана Ковачевић успешна жена у агробизнису из Ваљева, оснивач и власник фирме „Пчелињак Ковачевић” која се бави производњом меда и прерађевина од меда. Фирму је основала 2008. после 10 година бављења пчеларством и производњом меда за сопствене потребе.

На оснивање је утицало и то што је након 29 година рада у „Елинду” из Ваљева остала без посла. Осим производње меда бави се и производњом других производа које је првобитно правила за личне потребе, а који се базирају на меду и воћу.Са сајмова се враћала са медаљама, па и за „медовачу” због које и мушкарци честитају, па за „медно воће”... 

Бојка Плавшић је завршила Пољопривредни факултет у Новом Саду, смер мелиорација, 12 година радила као успешни инжењер-пројектант, а онда се вратила у своје место Мокрин и постала успешан произвођач квалитетних сирева. Почела је са откупом млека, а данас произведе око две тоне сира дневно, који се обликују ручно.На листи успешних пословних жена такође је много имена, оне воде фабрике козметике, лекова, банке, архитектонске бирое, фирме за компјутерско програмирање…

Материјал је ту, да видимо: ко је то рекао да су жене слабији пол и заслужују ли доручак у кревету бар док су на одмору? После, од јесени ће све бити уобичајено…

 ----------------------------------------------------------------------------

О предузетницама

И жене и мушкарци предузетници имају „дуалну каријеру”: жене имајупословну и „породичну каријеру“, а мушкарци пословну и „каријеру удобног живота”, примећује проф. др Надица Фигар у свом раду „Жене предузетници”, са Економског факултета у Нишу.

Традиционална теорија предузетништва истиче „дуалну каријеру” жене као ограничење које умањује њихову шансу да буду успешне, односно „каријера мајке” и успешног предузетника су неспојиве. Пошто у пракси има успешних жена, онда се препрека поставља у облику „стакленог плафона”. То је граница до које жене уопште, а поготово жене мајке, могу развијати своју пословну каријеру. Овај „плафон” је одувек постојао, само у различитим облицима: најпре у облику патријархата, када постоји схватање да је жена потчињено људско биће у породици, јер све одлуке доноси мушкарац; затим, преко поделе занимања на „мушка” и „женска”; преко поделе послова на „женске” (извршне) и „мушке” (менаџерске); преко поделе послова на добро плаћене („мушке” послове) и слабије плаћене („женске” послове); преко нижих (за жене) и виших примања (за мушкарце) за исте пословне резултате. 
Истраживања показују да је велики број жена мотивисан да постану предузетници баш због жеље да саме себи створе услове за успешно обављање обе каријере („каријере мајке“ и пословне каријере). При томе користе различите стратегије, па се, сходно томе, формирају различити типови жена предузетника.
Савремена теорија предузетништва успешним предузетником сматра оног предузетника који успева да избалансира три каријере: пословну каријеру, „породичну каријеру“ и „каријеру комфорног живота”, а степен успешности се мери избалансираношћу ове три ствари.

Да ли ће то поћи боље за руком ЊОЈ или ЊЕМУ, свакако не зависи од мушко-женских подела и недоумица.

Дана Станковић

Славица Берић

Beра Бошковић