Шољу топлог чаја многи ће на нашим просторима попити само кад су прехлађени. За разлику од нас, Енглези овај напитак пију у свако доба, и када су здрави или болесни. До пре неколико деценија сматрали су да кафа „припада” континенту, односно Европи, а чај је био једино пиће које се користило. Њима чај није само део вишевековне традиције, већ је и својеврсно уживање и прави доживљај. Лиса Браун, Српкиња која је већи део свог живота провела у Енглеској, одлучила је да њихове добре навике, које је и сама стекла, и чувени„чај у пет” пренесе и у Београд.  

Церемонију испијања чаја Енглези су довели до савршенства. Тачно се зна како се држи шољица, колико се чаја сипа у њу, па чак и на који се начин овај напитак меша. Тај ритуал који мора бити изведен најшармантније могуће, отприлике изгледа овако:

– Ако шоља нема дршку, да се врела течност не би просула по ономе ко испија чај, требало би да је држи палцем, кажипрстом и средњим прстом, а мали прст подигне увис, благо повијен, како би се одржала равнотежа. Шоља се никада не обухвата прстима потпуно, нити се око ње обавија цео длан. Барем би тако чинили они који уистину знају како се пије енглески чај – истиче Лиса Браун, иначе власница издавачке куће „Инглиш бук”, генералног заступника „Оксфорда” и „Макмилана” у Србији.

Али, ту правила тек почињу.

– Чај се не меша кружним покретима, већ се кашичицом благо „преврће” како би се истопио шећер. По бонтону, употребљена кашичица никадсе обавезно спушта на тацницу с десне стране шољице. Шоља се подиже само када се из ње пије, а чим се отпије неколико гутљаја, враћа се на место. Пуном шољом не сме се махати, јер постоји опасност да се по ономе, ко пије чај или му прави друштво, пролије врела течност. Зависно од тога у којој се прилици чај пије, шоља и тацна су на столу или се држе у крилу. Једино се на окупљањима где званице стоје шоља држи у руци, заједно са тацном – објашњава наша саговорница.

У чај се може додавати лимун или млеко, оба одједном – никада, јер се млеко одмах усири.Али, чај са лимуном није тај чувени чај. Традиционални енглески чај се служи само са млеком. Јачину чаја одређујемо сами одабиром врсте. Познати „инглиш брекфест ти” је јачи и ароматичнији, а служи се ујутру да разбуди. Као слабији ароматични чај познат је „ерл греј ти”, и он се најчешће служи поподне – објашњава Браун.

Како се, дакле, правилно сервира чај?

– Чај се служи из специјално дизајнираних шоља, налик на оне за кафу, само мало веће. Укус је много бољи ако су од порцелана. Пије се и из такозваних „макс”, односно великих шоља, али у канцеларијама, јер је превише кабасто да се читава та скаламерија држи на столу. И када је човек у журби пиће чај из тих шоља. Али, ритуал чаја, и комплетан ужитак је ако се пије из мањих шоља. Сипа се до три четвртине висине шоље и увек је боље досути, него препунити. Чај би требало да буде веома топао, али није дозвољено „гласно” га пити – наглашава наша саговорница.

Када је право време за чај?

– Чај може бити попијен и на брзину, у шопингу са пријатељицама. Уз тај чај послужиће вам сконс са џемом и кремом. И то вас „држи” ситим док не завршите куповину. Међутим, обично недељом, после јаког ручка, вечера се не послужује, него се између пет и шест поподне сервира такозвани „хај ти“ или „крим ти“, који се састоји од малог сендвича у који је углавном ставља краставац или лосос. Хлеб је без корице, јер није елегантно вући и кидати залогај. Уз то се такође служи и колачић сконс са џемом и кремом и нека друга врста слаткиша који ће апсолутно заситити до сутра ујутру – тврди Лиса из личног искуства.  

У типичном енглеском поподневном чају ускоро ће моћи да се ужива и усред Београда. За почетак, у малој радњи „Инглиш пот”, Лиса Браун је понудила фини енглески порцелан и керамику из познатих енглеских фабрика, шољице, чајнике, сетове и остало посуђе, као и украсне фигурице које није уобичајено видети у нашим продавницама, које са својом сарадницом лично бира. У истом простору биће уређена и мала чајџиница, где ће моћи да се попије чај са чувеним сконсима, питом од јабука и шортбред, специјалним шкотским бисквитом, који се у Енглеској служе уз чај.

------------------------------------------

Чај у краљевској палати

Чувени енглески обичај испијања чаја „у пет” настао је у 19. веку. Започела га је дворска дама краљице Викторије Ана Марија Стенхоп, седма војвоткиња од Бедфорда. Ручак се тада служио око поднева и био је оскудан а на обилну вечеру ваљало је чекати сатима. Да би утолила глад, војвоткиња се досетила да око четири сата попије шољу чаја и уз њега презалогаји колачић или погачицу, које јој је послуга кришом доносила. Пошто јој је ова ужина пријала, почела је да позива пријатељице да јој се придруже на чајанкама, које је свакодневно одржавала у пет поподне, у својим одајама у замку Билвер у којем је проводила лето.

Окупљања уз сендвиче са путером, пробране слаткише и чај постала су толико популарна, да је војвоткиња од Бедфорда наставила да их организује и по повратку у Лондон, позивајући пријатељице да јој се придруже како би „попиле шољу чаја и прошетале”. Нови обичај брзо су прихватиле све даме из лондонског високог друштва, а затим се проширио целом земљом.

Негујући традицију испијања чаја која је започела у време краљице Викторије, британска краљица Елизабета Друга сваке године у својој башти у дворишту Бакингемске палате организује три поподневне чајанке. На свакој од њих присуствује 8.000 гостију, које позива краљица лично или их препоручују њени пријатељи. На ову чајанку нико не може доћи непозван, ма колико да је богат и утицајан.

Капије палате отварају се у три поподне, како би одабрани гости могли да се прошетају баштом која је, иначе, затворена за јавност. Сат времена касније, уз пратњу оркестра који свира британску химну, у башту улази краљица Елизабета Друга са супругом војводом од Единбурга и члановима краљевске породице. Домаћини разговарају са гостима уз чај, који се за високе званице служи у краљевском шатору, док се за остале посетиоце послужење налази на 120 метара дугачком столу. Чланови краљевске породице повлаче се у своје одаје тачно у шест поподне, праћени националном химном.

--------------------------------------------------------------------

Такмичење у прављењу колачића

У „Инглиш поту“ ускоро ће бити одржано и такмичење у прављењу сконса. Сви учесници добиће рецепт и пакетиће са састојцима, да би били потпуно равноправни у прављењу. У жирију ће бити и госпођа Лавинију Девенпорт, супруга британског амбасадора у Београду као почасни члан. „Инглиш бук” ће обезбедити чај, уз који ће бити дегустиранитакмичарски колачићии проглашеннајукуснији. Победник ће добити леп сервис за чај – најављује Лиса Браун. 

---------------------------------------------------------- 

„Високи” чај

Многи који су чули за енглески „велики” или, буквално преведено – „високи” чај, односно„хај ти”, погрешно га повезују са „чајем у пет”, а овај израз се користи јер звучи елитније. „Хај ти” је назив за чај који се пије увече, уз вечеру. Уместо колачића и пецива, који се служе уз чај у пет, уз „високи чај” једу се месо, риба, јаја, хлеб, путер, туршија, сир и колачи. „Хај ти“ настао је у 18. веку, у време индустријске револуције, када су се чланови радничких породица увече окупљали за столом после напорног рада у фабрици како би вечерали и окрепили се шољом мање квалитетног чаја. Чај који су пили припадници сиромашнијих друштвених слојева подизао им је самопоштовање и пружао илузију о сталешком напретку, па су се трудили да и посуђе из којег су га испијали буде што лепше. Овај начин испијања чаја име је добио због тога што се чај пио за трпезаријским, високим столовима, за разлику од „малог” чаја у пет, који је служен са ниских салонских сточића, налик на данашње столове за кафу.

------------------------------------------------------ 

 Традиционални енглески сконси

Потребно је:

200 г брашна, плус мала количина брашна за мешење теста

кашичица и по прашка за пециво

две и по кашичице белог шећера

пола кашичице соли

60 г добро охлађеног путера

50 г ситно сецканог сувог воћа (бруснице или неког другог)

1,4 до 1,5 дл млека (или сразмерно припремљеног млека у праху)

1 жуманце

кашичица млека за премазивање сконса пре печења

несољени путер или слатка павлака и џем за сервирање

 Загрејати рерну на 220 степени и обложити плех папиром за печење. Тесто се може мутити ручно или миксером. Уколико се мути миксером, ставити у чинију брашно, прашак за пециво, шећер и со и брзо промешати да би се све лепо сјединило. Добро охлађен путер исецкати на коцкице, додати у суве састојке и промешати четири до пет пута, док комадићи путера не постану што ситнији, попут мрвица хлеба.

Додати ситно сецкано суво воће и промешати два пута, затим додати млеко и поново мешати, све док састојци не буду добро сједињени и не нестану грудвице брашна. Уколико је превише влажно тесто, може се додати још мало брашна, па наставити с даљом припремом.

Уколико се тесто меси ручно, у великој чинији сјединити брашно, прашак за пециво, шећер и со, користећи дрвену кашику. Добро охлађенпутер исецкати на што мање коцке, додати у остале састојке и мрвити јагодицама прстију докле год не постану врло ситни. Помешати масу са ситно сецканим сувим воћем, добро сјединити и затим додати млеко (или припремљено млеко у праху) и брзо мешати док се састојци не сједине и док се не изгубе грудвице брашна.Уколико је тесто и даље влажно, додати још мало брашна, па наставити с даљом припремом.

 Извадити тесто на радну површину претходно посуту брашном и кратко месити тесто (три до четири пута је сасвим довољно, јер превише умешено тесто даје тврде сконсе) тако да постане ваздушасто и растресито. Потом га развући у кружну масу дебљине два до три сантиметра и модлом за тесто вадити кружиће, па ређати у плех на папир за печење. После сваког исеченог кружића модлу умакати у брашно, да би вађење сваког следећег било знатно лакше. При вађењу кружића не треба увртати модлу, јер је то често разлог неравномерног нарастања теста. Остатке теста поново премесити и модлом вадити још сконса.

Разбити једно јаје и издвојити жуманце, па га добро умутити и додати му мало млека. Том смесом четкицом премазати сконсе поређане у плех за печење. Пећи сконсе на некој средњој температури 13 до 15 минута или док не добију златнобраон боју. Извадити сконсе да се прохладе и уживати у њима док су још топли, сервирајући их са несланим путером или слатком павлаком и џемом.