Čitavog dana toplo–hladno–toplo… U perjanoj jakni, kaputu, u bundi, kad duva ledeni vetar i sa šalom preko lica ljudi ulaze u zagrejane prostorije ili gradski prevoz, a zatim pregrejani i preznojeni opet na hladan vazduh. Prehlada nas, naravno, ne zaobilazi, a mi se pitamo „otkud nazeb, kada se toliko čuvam hladnoće”.

Prema rečima prof. dr Gorice Sbutega-Milošević iz Instituta za higijenu i medicinsku ekologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, nagle temperaturne promene mogu biti šok za organizam, budući da znojenje povećava odavanje toplote. Preveliko rashlađivanje znači po pravilu pad imuniteta. Jače strujanje vazduha kome je neka osoba izložena posle znojenja, naravno, korak je bliže prehladi. I tako ukrug, s tim što je svima poznato da je osećaj hladnoće jači kada je temperatura plus pet a duva vetar, nego kad je minus pet bez vetra.

– Posle rashlađivanja prvi simptomi nazeba javljaju se veoma brzo, a ispoljavaju se kao suzenje očiju, kijanje, kašalj, oticanje bistre i obilne sluzi iz nosa – objašnjava profesorka Sbutega-Milošević. – Zanimljivo je da će klasična medicina za ovo stanje „okriviti” samo virus, dok tradicionalna kineska medicina smatra da je prehlada samo posledica, a uzrok je oslabljenost organizma usled udruženog dejstva hladnoće i vetra.

Pretopljavanje povećava temperaturu

Deca su izuzetno osetljiva na temperaturne promene, budući da je centar za termoregulaciju kod novorođenčadi, odojčadi i male dece nedovoljno razvijen. Roditelji bi svakako trebalo da utople bebe tokom zime, ali ne i da ih pretople, jer može dovesti do porasta telesne temperature koja udružena sa infekcijom može da ugrozi detetovo zdravlje. Mališanima bi u svakom slučaju trebalo omogućiti da se oslobode suvišne toplote.

Prema mišljenju naše sagovornice, utopljavanje tokom bolesti je dobro samo ako čovek oseća da mu je hladno. Međutim, ukoliko je temperatura izuzetno visoka, verovatno  će olakšanje doneti rashlađivanje, kao što je masaža mešavinom alkohola i vode. Preporučuje se uzimanje najmanje dva litra tečnosti dnevno, i to mineralne vode (znojenjem se gube minerali), domaće pileće supe, sokova od sveže ceđenog voća i domaćih čajeva.

Preporuke za uzimanje dva litra tečnosti odnosi se i na zdrave ljude, naročito ako borave u pregrejanim prostorijama. Korisno je na radijatore postaviti posude sa vodom ili  čajem od bosiljka, žalfije i kamilice koji će ovlažiti prostor, ispuniti ga prijatnim mirisom, a delimično i dezinfikovati.

U šetnju tačno u podne

Da li treba zimi izbegavati šetnje? Dr Gorice Sbutega-Milošević ističe da bi i zimi trebalo ići u šetnju u danima kada nema vetra i kada vlažnost nije mnogo visoka, budući da se rashlađivanje povećava sa stepenom vlažnosti vazduha. Hroničnim bolesnicima, kao i deci, takođe se preporučuje izlazak u šetnju pod istim uslovima, u najtoplijem delu dana, uvek kada je temperatura iznad nule.  

Kretanje pomaže adaptaciju organizma na hladnoću i jača imunološku odbranu. Osim toga, šetnja ubrzava cirkulaciju i podstiče stvaranje toplote, jer mišićna aktivnost povećava temperaturu tela, ponekad i za dva stepena. Stručnjaci su izmerili da je za zagrevanje tela potrebna energija koju potroše četiri sijalice, oko 300 do 400 vati. Međutim,  povećani dotok krvi u vitalne organe na otvorenom ostavlja periferne delove tela bez potrebne količine krvi i toplote. Ruke, uši, stopala obavezno bi trebalo zaštititi od smrzavanja rukavicama, kapom i šalom od prirodnih materijala.

Hladnoća i vetar isušuju i oštećuju kožu lica, pa se na njoj mogu formirati mikroskopski vodeni kristali, a mali krvni sudovi se šire i skloni su prskanju. Trebalo bi je negovati odgovarajućim hranljivom kremom. Na niske temperature su osetljive i usne. Da bi se sprečilo njihovo pucanje preporučljivo je premazati ih kremom, gelom, grožđanom mašću.

Koža stopala takođe zahteva zimsku negu. Iako su stopala u obući zaštićena od direktnog uticaja hladnoće, trebalo bi  ih svakodnevno prati, utopljavati i negovati, jer je poznato da se u toploj i vlažnoj sredini mogu nastaniti gljivice.

Osobe sa lošom perifernom cirkulacijom osetljivije su na hladnoću. Rashlađivanje je moguće i dugim boravkom na otvorenom, pa im je i u toplom potrebno duže vreme za zagrevanje. Uz topla jela i napitke, pomažu i vruće kupke  stopala i uzimanje vitamina Ce.

U zimskom periodu ne zaboravite i na gimnastiku. Posebno su korisne vežbe disanja u gradskoj sredini gde je vazduh zagađen jer omogućavaju dobru ventilaciju pluća.

Vera Bošković

---------------------------------------------

Odeća za hladne dane

Kako se odevati u zimskim danima da nam bude udobno, toplo, ali ne i pretoplo? Odeća koja direktno dolazi u dodir sa kožom trebalo bi da bude od pamuka ili svile, jer ovi materijali zadržavaju toplotu, a propuštaju vlagu. Preporučuju se i košulje od ovih prirodnih materijala i  džemperi od meke vune ili kašmira, a preko svega topao kaput ili jakna. Nekima je ovo dovoljno, a nekima suvišno jer se naš metabolizam, a time i proizvodnja energije mogu razlikovati i za 20 odsto.

Na vetru je najudobnija perjana jakna. Za šetnju obucite dva para tankih čarapa, jer dva sloja bolje greju. Kad se temperatura spusti ispod nule kapa je neophodna zaštita glave i ušiju.

---------------------------------------------

U autobusu raskopčajte jaknu

Doktorka Sbutega-Milošević savetuje da čim osetimo da nam je pretoplo ne treba da trpimo i znojimo se zbog straha od prehlade. Bez ustručavanja treba da skinemo najpre kapu, šal i rukavice, a u gradskom prevozu, u supermarketima gde se duže zadržavamo, možemo da skinemo ili otkopčamo kaput ili jaknu. Znojenje zimi, kao što je rečeno, nije nimalo bezazleno.

-------------------------------------------

Korist od zimskog sna

Zimi je potreba za snom veća. Ako želitedanapunite energetske rezerve isačuvatese od virusa, na počinak odlazite ranije i trudite se da ste uvek dobro ispavani. Tesla je izneo naučno objašnjenje zašto dubok san sprečava razvoj virusa.