Читавог дана топло–хладно–топло… У перјаној јакни, капуту, у бунди, кад дува ледени ветар и са шалом преко лица људи улазе у загрејане просторије или градски превоз, а затим прегрејани и презнојени опет на хладан ваздух. Прехлада нас, наравно, не заобилази, а ми се питамо „откуд назеб, када се толико чувам хладноће”.

Према речима проф. др Горице Сбутега-Милошевић из Института за хигијену и медицинску екологију Медицинског факултета у Београду, нагле температурне промене могу бити шок за организам, будући да знојење повећава одавање топлоте. Превелико расхлађивање значи по правилу пад имунитета. Јаче струјање ваздуха коме је нека особа изложена после знојења, наравно, корак је ближе прехлади. И тако укруг, с тим што је свима познато да је осећај хладноће јачи када је температура плус пет а дува ветар, него кад је минус пет без ветра.

– После расхлађивања први симптоми назеба јављају се веома брзо, а испољавају се као сузење очију, кијање, кашаљ, отицање бистре и обилне слузи из носа – објашњава професорка Сбутега-Милошевић. – Занимљиво је да ће класична медицина за ово стање „окривити” само вирус, док традиционална кинеска медицина сматра да је прехлада само последица, а узрок је ослабљеност организма услед удруженог дејства хладноће и ветра.

Претопљавање повећава температуру

Деца су изузетно осетљива на температурне промене, будући да је центар за терморегулацију код новорођенчади, одојчади и мале деце недовољно развијен. Родитељи би свакако требало да утопле бебе током зиме, али не и да их претопле, јер може довести до пораста телесне температуре која удружена са инфекцијом може да угрози дететово здравље. Малишанима би у сваком случају требало омогућити да се ослободе сувишне топлоте.

Према мишљењу наше саговорнице, утопљавање током болести је добро само ако човек осећа да му је хладно. Међутим, уколико је температура изузетно висока, вероватно  ће олакшање донети расхлађивање, као што је масажа мешавином алкохола и воде. Препоручује се узимање најмање два литра течности дневно, и то минералне воде (знојењем се губе минерали), домаће пилеће супе, сокова од свеже цеђеног воћа и домаћих чајева.

Препоруке за узимање два литра течности односи се и на здраве људе, нарочито ако бораве у прегрејаним просторијама. Корисно је на радијаторе поставити посуде са водом или  чајем од босиљка, жалфије и камилице који ће овлажити простор, испунити га пријатним мирисом, а делимично и дезинфиковати.

У шетњу тачно у подне

Да ли треба зими избегавати шетње? Др Горице Сбутега-Милошевић истиче да би и зими требало ићи у шетњу у данима када нема ветра и када влажност није много висока, будући да се расхлађивање повећава са степеном влажности ваздуха. Хроничним болесницима, као и деци, такође се препоручује излазак у шетњу под истим условима, у најтоплијем делу дана, увек када је температура изнад нуле.  

Кретање помаже адаптацију организма на хладноћу и јача имунолошку одбрану. Осим тога, шетња убрзава циркулацију и подстиче стварање топлоте, јер мишићна активност повећава температуру тела, понекад и за два степена. Стручњаци су измерили да је за загревање тела потребна енергија коју потроше четири сијалице, око 300 до 400 вати. Међутим,  повећани доток крви у виталне органе на отвореном оставља периферне делове тела без потребне количине крви и топлоте. Руке, уши, стопала обавезно би требало заштитити од смрзавања рукавицама, капом и шалом од природних материјала.

Хладноћа и ветар исушују и оштећују кожу лица, пa се на њој могу формирати микроскопски водени кристали, а мали крвни судови се шире и склони су прскању. Требало би је неговати одговарајућим хранљивом кремом. На ниске температуре су осетљиве и усне. Да би се спречило њихово пуцање препоручљиво је премазати их кремом, гелом, грожђаном машћу.

Кожа стопала такође захтева зимску негу. Иако су стопала у обући заштићена од директног утицаја хладноће, требало би  их свакодневно прати, утопљавати и неговати, јер је познато да се у топлој и влажној средини могу настанити гљивице.

Особе са лошом периферном циркулацијом осетљивије су на хладноћу. Расхлађивање је могуће и дугим боравком на отвореном, па им је и у топлом потребно дуже време за загревање. Уз топла јела и напитке, помажу и вруће купке  стопала и узимање витамина Це.

У зимском периоду не заборавите и на гимнастику. Посебно су корисне вежбе дисања у градској средини где је ваздух загађен јер омогућавају добру вентилацију плућа.

Вера Бошковић

---------------------------------------------

Одећа за хладне дане

Како се одевати у зимским данима да нам буде удобно, топло, али не и претопло? Одећа која директно долази у додир са кожом требало би да буде од памука или свиле, јер ови материјали задржавају топлоту, а пропуштају влагу. Препоручују се и кошуље од ових природних материјала и  џемпери од меке вуне или кашмира, а преко свега топао капут или јакна. Некима је ово довољно, а некима сувишно јер се наш метаболизам, а тиме и производња енергије могу разликовати и за 20 одсто.

На ветру је најудобнија перјана јакна. За шетњу обуците два пара танких чарапа, јер два слоја боље греју. Кад се температура спусти испод нуле капа је неопходна заштита главе и ушију.

---------------------------------------------

У аутобусу раскопчајте јакну

Докторка Сбутега-Милошевић саветује да чим осетимо да нам је претопло не треба да трпимо и знојимо се због страха од прехладе. Без устручавања треба да скинемо најпре капу, шал и рукавице, а у градском превозу, у супермаркетима где се дуже задржавамо, можемо да скинемо или откопчамо капут или јакну. Знојење зими, као што је речено, није нимало безазлено.

-------------------------------------------

Корист од зимског сна

Зими је потреба за сном већа. Ако желитеданапуните енергетске резерве исачуватесе од вируса, на починак одлазите раније и трудите се да сте увек добро испавани. Тесла је изнео научно објашњење зашто дубок сан спречава развој вируса.