Плаво-бели папирни стоњаци на разбацаним столовима у широкој башти се благо таласају под налетима топлог јужног ветра. За њима седе задовољни гости сладећи се зналачки  припремљеним јелима,  док им се пред очима шири раскошно плаветнило егејске пучине.

Бранцин на роштиљу, шкољке у сосу од белог вина, гриловани октапус, поховани бакалар у сосу, маринирани инћуни, пржени шкампи и лигње, ћуфте од тиквица, уз свеже припремнљену Грчку салату преливену сочним маслиновим уљем, су само неки од специјалитета који се могу видети по столовима.

Поред медитеранске климе коју карактеришу дуга, топла лета, благе зиме и велики број сунчаних дана, заштитни знак Грчке је и медитеранска кухиња, која је заснована на богатом избору воћа и поврћа преко целе године, широком избору махунарки, интегралним житарицама, риби и другим морским плодовима и разним јестивим „травама“ тј. „зеленишу“- на грчком „хорта“, које крију у себи право нутриционистичко благо. Наравно, неприкосновени владар медитеранске кухиње је маслиново уље, коме се још од давнина приписује читав спектар хранљивих својстава и које је још антички песник Хомер назвао „Течно злато“.

Срце медитеранске кухиње у Грчкој куца на острву Криту, које је једно од места на коме је људски век дужи и квалитетнији него што је уобичајено, има изузетно ниску стопу болести модерног друштва, и на коме се већ 5.000 година прави маслиново уље врхунског квалитета.

Крит је познат по локалним специјалитетима карактеристичним за медитеранско поднебље, у којима преовладавају свеже, локално узгајане намирнице, јела са ниском садржајем масти и минимална количина индустријски прерађених производа.
Још једна античка намирница са Крита поред маслиновог уља је и врста двопека -„паксимади“ која се израђује традиционалним методама од јечменог, кукурзног или пшеничног брашна млевених каменим млином и крцата је квалитетним угљеним хидратима.

Врелих летњих поподнева, када је жива у црвеном а сунце немилице пече, крићанима не треба бољи ручак од парадајз салате са козјим сиром, у коју је умрвљен хрскави паксимади и која је једна од омиљених летњих посластица.

Острвљани воле да се засладе на крају оброка лаганим десертом као што је павлака преливена медом и орасима, што заокружује добро избалансиран летњи оброк који обезбеђује потребну енергију, без да отежава организам тешким варењем.

Ако бисмо завирили у шерпе и лонце који се око поднева крчкају широм Грчке, видели бисмо доста блиских нам намирница. Али бисмо такође пронашли доста за нас нових јела – била то ароматична чорбица од лебледија или сочива, егзотична „бамиа“ која изгледом подсећа на боранију али има потпуно другачији укус, или загонетне артичоке које крију свој укусни плод испод низова жилавог лишћа. За Грчком трпезом се често шепури код нас неправедно запостављен, раскошни плави патлиџан, било као „бриам“ испечен у комбинацији са тиквицама и другим поврћем, као главни састојак „папучица“ пуњених млевеним месом или „имам-а“ са фетом, као и једноставно исечен на танке шните и грилован са мало маслиновог уља.

Јела су зачињена ориганом, мајчином душицом, шафраном, жалфијом, наном и другим зачинским биљем, уз пратњу познатих нам целера, першуна или мирођије.

Неизоставна намирница која прати сваки оброк је као и код нас – хлеб. „Сељачки“ тј. „Хориатико“ је најчешће прављен хлеб, који садржи осим уобичајеног пшеничног брашна и брашно од тврде пшенице – „семолине“, која даје хрскавом хлебу богат, сочан укус и златно-жуту боју средине.

Новија истраживања су изнела на видело дана још једно место у Грчкој које је права фонтана дуговечности и здравља - острво Икарију, које је добило своје име по митском Икару, који је по легенди пао у море у близини острва.

Осим већ поменутих састојака, на Икарији се у исхрани користе углавном локално узгајане и сезонске намирнице, које често расту у вртовима иза сликовитих кућа. Али, нису само природне намирнице заслужне за здраву дуговечност становника овог острва. Показало се да се на Икарији спроводи специфичан начин живота, који је потпуно супротан махнитом јурењу и непрекидном стресу који карактеришу живот у урбаним центрима.

Константа простор-време као да се увија око овог острва, стварајући тако чудесан феномен успореног пролажења времена-или бар његову илузију.

Становници Икарије највише од свега цене своју слободу и независност. Могу они имати своје продавнице, пекаре и ресторане, али уколико им се одређеног дана из неког разлога не ради или не устаје рано, они ће једноставно послушати зов свога тела и неће устати из кревета. Или могу отићи до своје пекаре, отворити је и напунити полице свежим хлебом и пецивом, а онда нестати својим путем, са остављеном поруком на пулту да се муштерије саме послуже и оставе новац за узете производе.

Уколико сте туриста на острву то може бити незгодно-ако сте се на пример нагазили на морског јежа и хитно вам је потребна апотека, коју је међутим спокојни власник одлучио да не отвори тај дан, али зато можете закуцати на отворена врата оближње куће – и помоћ вам сигурно неће бити ускраћена. Вероватно ће вас после пружене медицинске помоћи домаћини још и позвати на ручак.

Лаган ход, још лаганији говор, потпуно игнорисање технологије и дружење људи по кућама чија су врата увек отворена, или по традиционалним кафеима и трговима, су животне одреднице Икаријаца, који одбијају робовање савременим друштвеним нормама и уз мерак настављају свој за нас тако необични начин живота.

Осећај заједнице, блискост и поверење међу људима, мир и спокој у свакодневним ситуацијама које би мене и вас довеле до лудила, као и здрава и умерена исхрана, чине Икарију Утопијом 21-ог века, на којој већ дуже време бораве разни научници покушавајући да одгонетну тајну здравља и дуговечности њених становника.

Још увек не знам где ћу овог лета завршити на одмору, али ми нешто говори да би то могло бити на магичној Икарији, где ћу се одати потрази за смислом и мирном тачком у себи.

Наравно, најсрећнији су они који своју Икарију носе у срцу и који нас својим ненаметљивим начином подсећају да се она може освојити чак и баш ту где смо.

А за нас остале - невољне поданике стреса и ужурбаности, увек ће постојати то острво, било га ми заиста посетили, или само маштали о њему.

Видимо се налето на Икарији!