Никада нисам мислио да ћу живети у Немачкој. Прва сазнања о Немцима стекао сам из партизанских филмова и серија. Ту сам научио неке од карактеристичних немачких речи: "Schwein" (свиња), "Los!" (крећи!) и "Ausweis" (исправа).

Морам да признам да се и дан данас штрецнем кад чујем неку од тих речи, што се доста ретко дешава. На пример, недавно су ми у продавници тражили да им покажем "personal Ausweis" јер сам плаћао кредитном картицом мало већу суму. Ово ретко бива да вам траже и, наравно, шта Србин да помисли када му Немац тражи исправе. Одмах сам се скаменио као Бора Тодоровић у "Балкан експресу".

Ево ме у Франкфурту већ скоро целу годину и полако почињем да се навикавам на немачки животни стил. Не мислим ту на иницијални шок кад се дође први пут у емиграцију па је све дивно па чудно па несхватљиво па и мало идиотски и, уопште, када расположење варира на дневној бази. Мислим више на немачки начин размишљања и понашања. Када се крива свакодневних утисака мало поравна, време је да се загребе мало дубље испод површине.

Тачност, прецизност

Морам да кажем да је већина предрасуда о Немцима, које су нам свесно или несвесно усађиване, ипак погрешна. На пример, Немац није страховито тачан тј. "пунктуалан". Знају да закасне на састанак али ипак никад катастрофално много. Увек ће Вас о томе обавестити јер не желе да имате непријатности због њих, као што не би желели ни да они имају непријатности од вас. Ово друго је јако битан мотивациони фактор Немаца.

Пријатни али суздржани

Немци су прилично дружељубив народ и нису хладни као што се мисли. Заправо су приступачнији чак и од неких (западних) Словена. Наравно, има ово својих граница јер су они пре свега посвећени породици тако да не издвајају превише времена за друге. Ипак, ако покажеш жељу за дружењем, сигурно неће остати неузвраћена и бићеш позван на партију фудбала, уз обавезну партиципацију, или сесију гриловања у баштици кућице на селу (такође обавезна партиципација за куповину заједничког поклона домаћину који је био љубазан да вас позове у свој дом).

Немац је доста увиђаван па, ако си на пример вегетаријанац, купиће за тебе кобасице од соје и сличне прозводе када те позива у госте. Ово је велика ствар пошто Немац, у постојбини кобасице, никада не купује кобасице од соје али ипак ће се потрудити да се и ти осећаш добро код њега у гостима. Такође, ако долазиш колима тј. возиш, биће сигурно за тебе неалкохолног пива (није лоше, поготов бело) а ако долазиш из далека или решиш да ипак пијеш алкохолно пиво (тј. код нас само "пиво"), понудиће ти чак и смештај у гостинској соби. Е сада, тешко је рећи да ли је ова релативна дружељубивост последица глобализације у последњих 10-20 година или је природно урођена...

Оно што је приородно урођено код Немца је љубазност у опхођењу. То је свакако освежење у односу на оно што човек остави за собом у Србији, без обзира на све разлике између ове две земље. Наравно да она није безгранична али није ни сасвим извештачена. Када вас питају "Како си?" углавном очекују и неки одговор, за разлику од, на пример, Англо-Саксонаца. Ја се још увек зачудим кад сретнем неког Енглеза из фирме који ме пита "What's up?" и само продужи поред мене, не заустављајући се. Ово Немац ипак не ради.

Е сада, уздржаност је особина коју ми перципирамо лоше јер ми о себи волимо да мислимо као о веома отвореним људима који моментално могу да започну разговор са незнанцем и веома брзо се уклопе у непознато друштво. Мени се пре чини да ми волимо да забадамо нос у туђу приватност преко сваке мере и да то називамо наводном отвореношћу. При томе смо јако конзервативан народ у поређењу са било којим другим народом ван Балкана. Тако да, оно што ми код Немаца сматрамо уздржаношћу пре може да се назове пристојним кућним васпитањем а наша "отвореност" пре може да се назове "склоност ка угрожавању туђе приватности", да се изразим еуфемизмом.

Хумор

Па, овде су скоро најтањи, барем из наше перспективе. Хумор им је на нивоу Бени Хила тј. врло наиван, мање вербалан а више визуелан и доста подсећа на наше схватање хумора 70-их и 80-их. Ми са Балкана више ценимо црни хумор, доста ироније или чак цинизма. Немац овакав хумор обично не разуме тј. обично не схвати поенту или му није смешна.

Ред, рад, дисциплина

Радни морал код Немаца није на изразито вишем нивоу у поређењу са другим народима Европе. Ово значи да нико не долази на посао у 7 ујутру да би отишао у 20х. Можда овог има у Јапану. Можда овог има и у Немачкој али је јако редак случај јер Немац цени себе и своје време. У радном уговору је прописано радно време и то је закон. Ту долазимо до главне особине Немаца која прожима цело друштво и вероватно и представља "тајну успеха" Немаца.

Наиме, Немац воли ред и поредак тј. воли да је све прописано и регулисано да он не би морао да импровизује већ поступа како је прописано. Ово се тиче нарочито понашања на послу где је јако битно да је сваки детаљ у обављану пословних обавеза регулисан одређеним формалним процесом и, обавезно, да буде позната хијерархија командовања у фирми.

У Немачкој влада врло позитиван однос према поштовању закона до те мере да се Немац тиме поноси. Ово је сушта супротност нама који законе и државу видимо као реметилачки фактор на путу свог успеха.

У Немачкој није уобичајено у фирми исказивати иницијативу уколико се то експлицитно не захтева али, са доласком многих међународних фирми и утицајем преко-океанског стила управљања, атмосфера у фирмама се мења ка већој динамици и изражавању личне иницијативе.

Опседнутост новцем

Ово је нешто што ме је тотално поразило. Код нас се сматра "да су западњаци стипсе" и да им је жао сваког еура. Ово је тачно али не онако како ми то схватамо. Наиме, њима је жао сваког узалуд потрошеног еура. На пример, када они купују неки електронски уређај, рецимо ДВД плејер, скоро најважнија карактеристика је колико он струје троши у такозваном режиму мировања ("standby") тј. у тренуцима када не ради ништа и само скупља прашину. Ово је Немцу јако битно јер он хоће да израчуна колико ће еура годишње да баци на празан ход овог уређаја. С друге стране када Немац хоће да нешто купи, он не жали пара на квалитет па тако, ако воли музику и разуме се у исту, купиће звучнике у вредности од више хиљада еура да би уживао у музици, иако, по мени, нема разлике у квалитету звука ако би купио неке звучнике за 10 пута мање новца.

Дакле, Немац није "стипса" онако како ми то схватамо. Он и те како воли да ужива и да за то плати. Оно што не воли је да баци новац улудо. То се види и по томе што у продавници нема теорије да вам не врате кусур до последњег цента или понуде жваку као компензацију за недостатак ситнине. Такође, Немац никада не оставља кусур у пекари или сличним местима. Наиме, тамо обично увек стоји касица за ситан новац тзв. "Тринкгелд" или напојницу и, ако Немац хоће да остави напојницу, он ће уредно прихватити кусур а онда део или цео уредно положити у касицу.

Сигурност живљења

Ово је сасвим сигурно аспект немачког начина живота који и даље не престаје да ме фасцинира. Све је почело када сам сазнао да Немац воли да плаћа разна осигурања. Тешко је уопште превести називе свих тих осигурања, али рецимо да су нека основа "осигурање од личне одговорности" , "осигурање од несрећног случаја", барем 3 разна осиграња везана за стан. тј непокретну имовину, "осиграње за правно заступање" итд.

Дакле, то је, на пример, она реклама која вам стигне од неке осигуравајуће куће уз уплатницу Инфостана и коју одмах баците у корпу за отпатке. Немац то много озбиљније схвата и свако има бар 5 различтих осигурања а многи и више од 10.

Следећи аспект који потпада под "сигурност живљења" је како се Немац стара о важним документима, како папирним тако и дигиталним. Наиме, ако се нешто деси са станом или кућом у којој станује, на пример пожар, осигурање ће исплатити обештећење за насталу штету. Ипак, оно што осиграње не може да уради за вас је да вам надокнади изгубљену документацију. Документација може бити разна, на пример разни рачуни којима правдате своју годишњу пореску пријаву или фотографије ближњих.

Зато многи Немци изнајмљују сефове код разних институција где похрањују своја драгоцена документа. Ја још увек нисам стигао до оволиког степена параноје мада ме полако хвата вирус немачке педантности у виду чувања и сортирања докумената према години и предмету, вођењу евиденције о трошковима и извођења разних статистичих података ради планирања будућности.

Планирање унапред

Ово је аспект немачког начина живота о којем се јако мало зна и који је мени у почетку био врло иритантан. Наиме, Немац све планира унапред и ништа не може на брзину да се уради. Не можеш на брзину да уведеш интернет у стан, да потпишеш уговор за мобилни, на намештај мораш да чекаш више месеци, чак и ако само треба да га довезу из другог складишта у Немачкој.

Многи Немци годишњи одмор пријаве шефу за целу годину унапред већ првог радног дана у години. Касније, када схватиш да је све унапред испланирано и уклопиш се у тај начин размишљања а добијеш некако и интернет и телефон, то постане логично. Наравно да већина ствари у животу треба да се планира унапред, само нам то нико није објаснио раније.

На крају, не знам шта би био сасвим поуздан доказ интеграције у неко друштво. Претпостављам - када човек почне да размишља слично као домаћин земље у коју се доселио. Тада може да вам се деси да приликом куповине главни фактор за одабир робе неприметно постане не сама цена, него сума коју сте уштедели у односу на оригиналну цену пре попуста.

Срдачно ваш,