У надолазеће празничне дане постали смо врли, осетљиви на делиције понуда у трговачким центрима као што је и у мом граду живљења Хајдехајму, мега дућан Шлос-Аркаде.

Трудимо се бити бољи, коректни према другима, а након свега се редуцирамо у задаћу стандарда друштва. Која логика лежи у темељу таквих осцилација једног човека?

Супруга ме послала (још јутрос) да се "угледам на веверице" и вредно за залихе купим још кркачине из понуде бљештавих излога. И каже да је не срамотим као прошлога (њезинога) Божића када сам наводно "гађао" велечасног дон Вилија ћевапима...

Дакле, део сам куљаве масе која гура касе и себе сервисира у де)номинативне верске празнике и Нове године.. Опрезни су многи, па избацују из вокбулара псовке, увреде, у резерви малога мозга је одступница да ће "хришћанин" сам са Богом обавити себе на судњи дан, јер му не треба посредник.

Ево исцурела је скоро једна година, резигрирано каземо, па као била је и жестока, а у ствари памтимо је што ће проћи.

Људи су у недоумици па не знају да ли да верују у оно што сумњају или сумњају у оно што верују.

Ја имам своје приватно "свето тројство": Боћићи, Нове године и Наива.

Свест човека се свела на "шта ће рећи други", дакле допадање некоме..па смо сви у "заједничком котлу" трговачке менажерије. Они легално улазе у наше џепове,а на Истину је бачено кладиво њихове умишљене светости". То касе потврде, тоталом на рачуну...

"Код емигранта", у кафани власништва Лупаџије и Герилца пребројавам мисли и правим ревизију (не)потребног у залету куповине!
Седим у асептичном сепареу са велечасним дон Вилијем уз претрес неких библијских ставки, наравно не показујући (не)знање.

Дон Вили је дошао да "жица" Лупаџију за неки новац, за типичне потребе цркви. Наиме кров пропуста кишу. То је већ познато употребљиви изговор.
А тај власник "Код Емигранта" би пре опростио љубавника (другој супрузи), на вратим спаваће све у (својој) пиџами, него што би попустио пред молбама за милодаре...

Стављајуци у дејство провокацију ко бајаги кажем: "Дајте га светости позовите на кршћанску одговорност, према потреби давања десетице"

Дон Вили експресно плаћа своју посну супу, и прекрстио се према мени..
Шта сам ја сада крив!

Него баш мислим на оне у мега маркетима, искрени религиозни људи се не "спрешетавају" спољним манифестацијама, јер тај критеријум је ирелевентан на коначном суду. Џабе су асфалтирали своје Ареопаге!
Зато је ходочашће трговцима само хедонистичко конзументско пражњење и деонстрација латентног хришћанства...
Фрустрирајуци стереотипи тога су да ће тако бити "док не ускрсну хајдуци, и озелени лист"! Удари пролеце па до Св.Илије и крсних слава...вала.

Ал сад се треба вратити супрузи, "вињен", и ко сме пријавити да сам срео дон Вилија...

Јос само да побожно и даље замолим да сам доживотни "иконопоклоник" Звезде. Оне из Љутице Богдана.

Бог ми се не јавља. Да није отишао негде? Његова секретарица, јавља протезом за ухо (тако ја зовем мобил-тел) да је отишао на Ушће!??

Ех, на том Ушћу су неки "воскресли" па нас је то коштало емигрантских елегија.