Мој живот у иностранству
Ваше приче
Тамо Далеко
Двориште мога детињства било је окренуто ка истоку. С прозора мале собе пружао се поглед на раскошно стабло дивљег кестена засађеног негде почетком претпрошлог века.
Данас то моћно дрво закрива сецесијско здање које изгледа као лоше нашминкана дама у годинама. Нове газде додале су слојеве неукуса размећући се својим новцем, и сами затечени и несналажљиви у свом изненадном богатству. Имањем које је изникло као цвеће зла, коров на свежим хумкама тек пропупалих живота.
Сећам се дана када је ту било сиротиште - ружан назив дома за напуштену и невољену децу. Ничег лепог није било у том дворишту, осим тек процвалих грана тога кестена.
Сафет. Још увек се сећам Сафета. Силазили смо са другог спрата официрске зграде и односили слаткише деци из дома. Боже, где ли су сада та деца, ти људи? Где смо то ми, у којим двориштима?
***
Јутрос дува прохладан ветар и шуми лишће у гранама еукалиптуса. Кроз сиво-зелену измаглицу шуља се јесен.
Како смо далеко од бакрено-црвене круне кестена из нашег дворишта.
***
Моја земља је далеко, волим је јер је господарица ваздуха. У њој станује све што лети: бубе, лептири, птице, сањалице, беле куће, куће ни на небу ни на земљи, а улице, улице као змајеви, као Змај од Ноћаја, лете под мојим ногама, подижу ме високо, моје тело као листић у ковитлацу... моја душа подељена на милион свитаца, мој осмех као еко умножава се у искрама очију мени знаних лица...
Можда је живот негде лакши, али нигде није лепше. Немојте да ме питате зашто, не умем да објасним, тако ми је срце рекло.
Последњи коментари
Cestitam vam na divnoj pesmi.Vasa pesma mi je veoma draga jer je dosla kao poklon za moj rodjendan.Volim jesen moje omiljeno godisnje doba.Hvala vam od srca raznezili ste me.Toplo vas pozdravljam sa juga Francuske!.Bisou!!!.-Slavica-.
Draga Marija,
Bez obzira koliko me je nekad vukla nostalgija, danas je to daleka proslost. Zasto bih ja ikada pomislio na tu Srbiju setom kad bi mene najradije lincovali kao bolesnu, nastranu osobu. Naime kao homoseksualac koji zivi na Zapadu, ja sam presrecan da sam uspeo da pobegnem iz te nazadne sredine. Mogu da zivim iskreno, bez lazi i pretvaranja. Svaki put kad pokusa da me uhvati seta, kad dobijem inspiraciju da napisem par stihova o mom bezbriznom detinjstvu i majci Srbiji, setim se kako bi mi ta ista majka bila najgora maceha da zivim u njoj. Hvala Bogu da sam otisao (citaj:pobegao) iz te ocajne sredine u svet koji me prihvata onakvog kakav jesam. Verujem da nas ima dosta koji se ne osvrcu i za koje Srbija predstavlja deo mracne proslosti.
@MP; Svako ko je odlucio da ide iz Srbije, ima nekakav svoj razlog. Ima ga i moja porodica. Medjutim, nostalgija je prisutna. Cuskamo je mi, da nas ne uznemirava, jer Srbija je da ne pricam, Beograd nije vise nas grad... ,ja mogu za sebe da kazem, sve je otislo bestraga u zemlji Srbiji, nadam se boljim vremenima, ali, pomisao na moju ulicu u Beogradu, stvara mi grc, sve me boli, place mi se, jer nostalgija, je kao sto neko rece, privilegija malih naroda. I ma kako zivela, moja zemlja u kojoj sam udahnula vazduh, bice zemlja u kojoj cu ga i izdahnuti.