Безмало сви Јапанци уживају у трешњином цвату и посебно гаје култ те културе. Међутим, постоји и јесења варијанта такве врсте уживања: КОУЈОУ подразумева дивљење јесени и посматрање дрвећа које мења боју. Тај период траје нешто дуже од ХАНАМИ (дивљење трешњином цвату) и у току октобра и новембра хорде туриста опседају Кјото и Нико као најпознатије дестинације за такву врсту забаве. Потребно је резервисати хотел или РЈОКАН (традиционални јапански хотел) месецима унапред јер превелик број људи окупира најпосећенија места.

Осам наставника енглеског језика, којима је већ скоро две деценије ''одржавам'' енглески, и ја смо резервисали један викенд за почетак новембра како бисмо комбиновали посао са уживањем. С обзиром да се овде све планира унапред до најситнијих детаља, тако је и наш радни викенд у Нику испланиран још у јуну и све је било утаначено и резервисано. Међу тих осам наставника је и једна натурализована Кинескиња. Све су те жене завршиле енглески језик и књижевност, неке раде пола радног времена, неке су престале да раде, али је свима заједничка љубав према енглеском језику и западној култури. Све су се оне као деца радовале заједничком путовању.

Месец дана пред пут, госпођа Јошида, врло активан члан те дружине је закорачила у велику породичну драму. За новост смо сазнали из новина, а како су учесници трагедије били именовани и све обелодањено, госпођа Јошида није могла да сачува тајну коју је она сматрала као велику срамоту. Њена ћерка, са тек стеченом возачком дозволом је, не својом грешком, усмртила старијег господина на главном булевару нашег града. Госпођа Јошида нам је врло нерадо то испричала, а ми јој нисмо постављали никаква додатна питања. Недељу дана после несрећног инцидента, она нам се дубока поклонила и извинила уз речи највећег жаљења што неће моћи да иде на договорено путовање. Свима нама је пожелела срећан пут и рекла де ће наставити са часовима крајем новембра кад се породичне прилике смире и ухвате уобичајен ритам.

Уместо девет, остало нас је осам, што у принципу није био никакав проблем. Кинескиња и ја смо инстинктивно закључиле да ће само нас осам ићи на пут и већ смо почеле да правимо план ко ће снимати који део пута како бисмо могле на тај начин да поделимо наше искуство са госпођом Јошидом. Осталих шест чланова нам је врло брзо ставило до знања да морамо темељније да разговарамо о тој теми јер се таква одлука не може донети на брзину. Ја сам се на самом почетку дипломатски повукла и рекла да ћу поштовати њихову одлуку, а остале жене никако нису могле да се сложе.Три су мислиле да путовање треба да се одложи, а четири жене, укључујући и Кинескињу су сматрале да треба да идемо на планирани излет.

Кад сам стигла у Јапан, пре скоро две деценије, речено ми је да се одлука не доноси по избору већине, већ се сви чланови групе убеђују док не попусте и сами не пристану на одређено решење. Ја нисам присуствовала разговорима, убеђивањима и премишљањима и не знам тачно на који начин су се сви чланови сложили, али крајем октобра су ми саопштили да је путовање одложено до следеће године и да је одлука била једногласна.

Одлука једном донесена у Јапану се скоро никада не мења, чак и код много важнијих ствари од једног кратког излета. У овој одлуци је преовладао принцип лојалности и жеља да се члану групе искаже саосећање у тешким тренуцима. Иако чланови те групе нису уопште присни, нити се приватно друже, било би неумесно отићи у ''провод'' док се један члан групе носи са озбиљним проблемима. Нико није директно помогао госпођи Јошиди око проблема везаних са саобраћајном несрећом, нико јој није чак ни пружио раме за исповедање јер госпођа Јошида то није ни желела, нико о томе није ни причао на часовима јер је баш тако госпођа Јошида хтела. Ћутањем и отказивањем излета је речено много више. Пре неки дан је госпођа Јошида дошла на часове и захвалила нам се (и извинила у исто време) за разумевање и лојалност. Оваквим гестом се верност појединца према групи и групе према члану исте само оснажила.

Постојање неиспуњене жеље ће држати све те жене заједно следећих годину дана док не ураде оно што је договорено. Време лети и једна година ће брзо проћи, а дрвеће ће можда следеће године имати и лепше нијансе свих јесењих боја.