Мој живот у иностранству

Земљотрес

Прваци у Јапану на једном од првих часова добијају специјалне заштитне капуљаче и имају вежбе евакуације за случај земљотреса (фото АФП)

 Саосећам са грађанима Краљева и околине. Могу добро да разумем колико је снажан осећај страха и немоћи кад тло почне да подрхтава. Желим им да што пре оправе штету и наставе смирен живот без нових потреса.

Кад смо дошли у Јапан, пре скоро две деценије, хладан зној нас је облио кад смо чули потмули звук из дубине и осетили љуљање тла. Јапан је дом сваком десетом великом земљотресу који се деси на нашој планети. Они мањи се више ни не броје међу обичним светом. Толико су учестали да су сви већ потпуно огуглали. Јапанци мирним гласом само констатују да је био још један земљотрес и настављају са, на моменат, прекинутим послом. Са страхом се очекује напад ''великог уљеза'' кога, надам се погрешно, сеизмолози предвиђају у скоријој будућности.

На путу кући из Токија, поред мене у аутобусу је седео Мураками-сан, супруг моје познанице. Била је километарска колона која је милела по троспратном ауто-путу. Ми смо били на трећем спрату и одгоре је поглед био застрашујући сваком ко се макар мало боји висине. Кад год се нађем на том месту, иако се не плашим висине, осећам се нелагодно јер се увек питам, какав би сценарио био кад би нас баш тада задесио масивни земљотрес. Господин Мураками је био идеалан саговорник на ту тему јер ради у државном институту за сеизмологију.

Јапанска влада троши милијарде јена на изучавање земљотреса. Јавна је тајна, како ми је мој сапутник саопштио, да не постоји начин да се са сигурношћу предвиди земљотрес.

Постоје индикације да многе животиње (медведи, крокодили, змије, птице, инсекти..) могу да осете и покажу неуобичајенм понашањем да се земљотрес приближава, међутим таква се запажања не користе у њиховим истраживањима.

Један од најснажнијих земљотреса који ће остати забележен у историји је земљотрес ''Велики Канто'' који је 1. септембра 1923. сравнио Токио и околину.

Око подне, кад се на шпоретима кувао ручак у многим токијским домовима, снажан земљотрес јачине 8.3 по Рихтеровој скали је уздрмао тло, запалио многе куће и ватра се брзо раширила по дрвеним кућама и уништила близу 600 хиљада грађевина и оставила око 120 хиљада мртвих. Много је више настрадало у пожарима него под рушевинама.

Токио је посебно подложан земљотресима јер се налази изнад три тектонске плоче које се додирују и с времана на време померају и сударају.

Модерне зграде, без обзира да ли су дрвене или бетонске, морају да прођу кроз врло строгу сигурносну инспекцију да би добиле дозволу за коришћење. Данашње зграде су ''еластично'' изграђене тако да се нагињу и савијају, а доводи за гас се аутоматски затварају чим дође до дрмања.

Први септембар, као сећање на ''Велики Канто'' земљотрес, је проглашен за дан превентиве (како ли се само земљотрес може спречити???) и вежбе против елементарних катастрофа.

Цео Јапан, на својим редним местима вежба и припрема се за евентуални нови судар тектонских плоча. У продавницама се тада продају пакети за случај катастрофе, са сувом храном, водом, батеријским лампама, ћебадима и првом медицинском помоћи. Почев од деце у обдаништима до најстаријих у старачким домовима, сви пролазе кроз вежбу евакуације, скупљања до зборних места и подучавања и припрема за случај земљотреса.

После пар година живота у Јапану и после барем стотину мањих или већих земљотреса почели смо да се навикавамо. На сваки потрес се прво укочимо док не проценимо колика је јачина удара и ако не морамо да идемо под сто, врло брзо настављамо, без претрано узбуђења, са прекинутим послом. Једне недавне новогодишње ноћи, сећам се, ударио је гадан уљез. Већ потпуно огуглали на дрмање, ја сам рефлексивно придржала саксију, а супруг флашу шампањца да не оде у пропаст. После пола минута дрмања смо наставили са славњем.

Господим Мураками ми је рекао да сеизмолози кажу (није рекао верују) да ће ускоро Токио ударити масивни земљотрес и посаветовао ме је да будем спремна за такву могућност. Није ми само рекао шта би било са троспратним ауто-путем и са хиљадама путника и возила. Није ми ни рекао да ли би било боље да набавим медведа, птицу или неку другу животињу којој ћу веровати или да се потпуно препустим случају уз ризик да нам се проспе флаша шампањца или вина.

Весна Белушевић, Цукуба, Јапан
објављено: 10.11.2010.

Последњи коментари

Dragan Jovanovic | 11/11/2010 13:33

Zaista su Vam divni tekstovi. Stvarno za svaku pohvalu.

Beogradjanin Schwabenländle | 13/11/2010 22:58

Na Floridi nema uragana, nema tornada, tamo ima samo harikena. A sto se poplava tice, najbolje je popeti se na brdo, na Floridi tesko, najvisa uzvisica oko 10 metara.

v m | 06/12/2010 23:10

jako lep tekst!