Почетак зиме је прави тренутак да према расположивом буџету и времену урадимо оно што можемо – да смањимо потрошњу енергије. Хладни домови узрокују повећан ниво влаге, па тиме и кондензацију воде и појаву буђи. Живот у хладном и влажном простору узрокује многе болести, као и оштећења зидова, намештаја и одеће. Са друге стране, рачуни за грејање су порасли. Неке једноставне мере, од којих су многе бесплатне, могу ипак осетно да их смање. Чак и већа улагања, попут додатне термоизолације, брзо се исплате.

Прозори и врата

Око 25 одсто новца који дајемо за грејање одлази буквално кроз прозор. У нашим климатским условима двострука прозорска стакла су норма које се треба придржавати. Постоје и прозори где је простор између стакала вакуум или испуњен посебним гасом ради побољшања термичких својстава. У току дана треба склонити завесе са прозора, нарочито оних окренутих југу, како би што више сунчеве светлости ушло у дом и грејало га природним путем. Навучене завесе и спуштене ролетне ноћу чувају акумулирану топлоту. Уколико прозори и спољашња врата не дихтују добро по њиховом ободу, треба поставити заштитне силиконске, алуминијумске или сунђерасте траке.

Термостат

Термостат треба подесити на најнижу температуру на којој се осећамо пријатно. Смањењем температуре за само један степен, рачун за грејање може да се смањи и за 10одсто. У току ноћи и када нема никога код куће, оптималана температура требало би да износи 10 до 15°Целзијуса. Савремени кућни термостати могу да се програмирају тако да меморишу одређену температуру и доба дана, тако да о томе не морате више да мислите.

Уређаји

Машина за судове, машина за прање и сушење веша спадају у највеће потрошаче енергије у домаћинству. Треба их користити само када су пуне и то на одговарајућем програму, најбоље у време када је струја јефтинија. Прање веша на 60°Целзијуса кошта скоро дупло мање од прања на 90°Целзијуса.

Фрижидер и замрзивач треба поставити даље од шпорета или другог извора топлоте. Они ће радити још ефикасније у хладној просторији попут оставе или гараже. Оптимална температура у замрзивачу је -18°Целзијуса, а у фрижидеру 5°Целзијуса. Хлађење на температурама нижим од ових је непотребно трошење енергије и новца. Врата морају добро да дихтују, да се лед не би стварао сувише брзо. Редовно одмрзавање смањује потрошњу енергије.

Шпорет на гас је јефтинији од електричног, а микроталасна је најекономичније решење (троши 70–90 одсто мање струје од електричне рерне). Кување под притиском (на пример у експрес лонцу) је ефикасније, док кување на пари додатно омогућава истовремено припремање више различитих намирница. Пречник посуде треба да одговара пречнику рингле. У поклопљеним посудама храна се брже загрева и тиме се штеди енергија. Ситније исечена храна је брже готова.

При куповини електричних уређаја треба урачунати и цену њихове експлоатације. У неким земљама су обавезне енергетске етикете на производима, на којима је између осталог назначена процењена годишња потрошња енергије у kWh и цена те енергије, што олакшава поређење.

Додатна термоизолација бојлера се исплати за неколико месеци до годину дана. Нови, ефикаснији модели троше и до 30 одсто мање енергије, тако да вреди заменити стари и док још није потпуно дотрајао, нарочито ако је стар преко десет година.

Осветљење

Око 10 одсто укупне месечне потрошње струје у домаћинству одлази на расвету. Нове технологије (флуоресцентне и ЛЕД сијалице) могу да преполове ове трошкове. Спољашња расвета може да користи соларну енергију. Светло треба гасити када се напушта просторија. У томе могу да помогну различити тајмери, фото-ћелије, сензори који детектују присуство. Јефтиније је користити фокусирано светло тамо где нам је потребно (радна површина у кухињи, стона лампа и слично), него осветљавати читаву просторију док на месту где радимо не постигнемо потребан интензитет. Дневно светло треба максимално искористити. Што више сунчеве светлости уђе у просторије, мања је потреба за вештачким осветљењем.