Moja kuća
Život u boji
Sređivanju, odnosno bojenju zidova bilo da se radi o stambenom ili poslovnom prostoru poslednjih godina se pridaje velika pažnja, posebno što boje prema mišljenjima stručnjaka pozitivno utiču na raspoloženje ili radni učinak. U tom smislu bez obzira što određene boje držimo u kategoriji omiljene, poželjan je sklad između želja, same funkcije prostora i nekih osnovnih pravila.
Tople boje na zidovima predvorja i hodnika stvoriće osećaj dobrodošlice. Žuti i narandžasti tonovi, čak i zelena boja s tendencijom na žuto pod uslovom da nedeluju agresivno, preporučuju se za dnevni boravak, jer podstiču društvenost i prijatniju komunikaciju.
Za kuhinju se pored bele koja uvek odiše svežinom preporučuju vatrene boje (žuta, narandžasta i crvena), a za trpezarijski deo žuta je dobar izbor jer stimuliše rad jetre ili narandžasta koja pospešuje apetit. Zanimljivo je stav da se u trpezariji izbegava zelena boja zbog toga što stvara brzi osećaj sitosti, kao i crvena koja prosto izaziva na nešto brže konzumiranje hrane.
Stručnjaci smatraju da je žuta komponenta obavezna u radnim prostorijama jer podstiče psihičke aktivnosti i bolje radne sposobnosti, mada ostavljaju prostora i za kombinovanje, primera radi zelene ili tirkizne boje. Iz široke palete na red su došli i plavi tonovi, idealni za spavaće sobe, jer smiruju elektromagnetska polja oko našeg tela poboljšavajući na taj način unutrašnji mir i opuštenost. Dizajneri savetuju da bi crvenu boju u ovom delu svakako trebalo izbegavati zato što izaziva nesanicu.
S. L.
Poslednji komentari
Obično kada se kreče odelenja u kući, želim da boje budu skladne prijatne za moje poimanje tonova koje sam voleo sa užitkom da gledam u gradu mog detinstva, prilikom posmatranja zalasak sunca pored reke. To me potseća na jedan sklad i osećanja i topline koja moja osećanja svojom mirnoćom i toplinom daju mi potstreka na neke misli koje se obično u tom momentu javljaju. Tako su nastale, reči koje ću ovog puta napsati možda prvi put. Ove večeri po povratku kući, proćiću ulicom tvojom. I ako znam da ni tu, ali veruj mi da si mi još duboko u mom sećanju. Istina, danas je padala kiša, verovatno ugledaću kapi kiše na oknima prozara tvojih, kao suze što sam često gledao u crnim očima tvojim. Potsećaš me na Dolmu reku, šumarke-proplanke, i one staze kojima smo prolazili u smiraju sunca kraj mirne i tihe reke. Tako sa svojim mislima stigoh do kraja tvojeulice, da bih bacio pogled na beskrajna polja usnule Banatske ravnice, na kohjima se čuje samo šum zrelog žita, kako se njišu na povetarcu..itd
Obično kada se kreče odelenja ukući, želim da boje budu skladne, prijatne za moje pimanje tonova koje sam sa užitkom da gledao ugradu mog detinjstva, prilikom zalaska sunca pored reke. To me potseća na jedan sklad boja i osćanja topline, koje me potstiče na neka razmišljnja koja se u tom momentu javljaju. Tako su nastale reči koje ću sada po prvi put napisati: Ove večeri, proćiću ulicom tvojom i staću po prozor tvoj. Znam da nisi tu, ali verujmi da si još uvek u mom sećanju. Istina danas je padala kiša , baš zato ću ugledati kapi kiše na oknima prozora tvog, kao što sam često pua viđao suze u tvojim divni crnim očima . Znaj da i posle tolikih dugi dugih godia, ostala si mo u sećanju kao moja najleša Klinka Dolme reke, šumaraka , proplanaka i staza pored reke kojima smo često šetali divan prizar, zalaska sunca pored naše reke sa doljnjem gledali. Tako šetajući ulicom tvojom, stigoh do kraja toje ulici i bacih pogled na usnula polja prostrane Banatske ravnice. Na kojima se čuje samo-