Koska je bačena!

Jovica Stanišić, nekadašnji alfa i omega srpske državne bezbednosti, dospeo je u udarne vesti svih ovdašnjih medija, pošto je jedan američki list objavio da je osam godina bio glavni čovek CIA u Beogradu. A cela ova priča, navodno, samo je rezultat pokušaja CIA da spasi svog čoveka, kome se sudi u Hagu. U tom smislu poslali su jedno lepo pismo sudu u kome su sve objasnili, sve hvaleći Jovicu Stanišića za dobra dela koja je učinio za američku tajnu policiju.

Jovica Stanišić je pušten da se brani sa slobode, pa ne sme da zucne ni reč. Šta je ovde istina, teško je reći, ali je zaključak koji se sam po sebi nameće – ne daj bože da te CIA ovako brani. Takođe, samo se može nagađati o motivima da se ova istina predoči javnosti u ovom trenutku. Ali upravo na ovom slučaju mogu se izvesti neki neverovatni, univerzalni zaključci.

CIA je svuda. PoliCIA, tranziCIA, edukaCIA, informaCIA, sankCIA, denacifikaCIA, fašizaCIA, liberalizaCIA, funkCIA, i što je najluđe – revoluCIA!

Otkako su u naš jezik ušle tuđice, ušla je i CIA ne samo kao lingvistički sufiks, već, očigledno, kao činjenic(i)a naših života.

Sa druge strane, ispostavlja se da je raditi za CIA prečica za moralni, ideološki, pravosudni i svaki drugi raj. Jer ko radi za CIA, ima olakšavajuće okolnosti pred sudom, pogotovo pred sudom u Hagu. To, u stvari,znači da je rad za CIA, rad za pravdu i ideale boljeg sveta koji sa teškom mukom i uz mnoge žrtve, za sve nas, gradi CIA. Nažalost, lokalni glupaci i sanjari pustih snova o pravdi, istini, ideale ne mogu da razumeju. Biti sa CIA – znači biti na pravoj strani, nepogrešivo birati pobednika, bez obzira na to da li se radi o Srbiji ili bilo kojoj drugoj provinCII Novog svetskog poretka.

Otuda, u zemlji po čijoj javnoj sceni ponosno defiluju bezbrojni branitelji ideala zbog kojih CIA mora da se zlopati među nedokazanim Srbima, koji ne mogu nikako da shvate da je sve što radi CIA – u stvari za njihovo dobro – šokantna priča o Jovici Stanišiću i njegovom navodnom radu za CIA unosi smutnju ne samo među obične građane Srbije nego pre svega među one kojima je CIA rekla da su jedini i jedinstveni u svojoj borbi za pacifiikaCIU, amerikanizaCIU I evropeizaCIU Srbije.

Kako će, na primer, oni sada da prihvate navodnu činjenicu da je i čovek koji je bio s one strane srpskog zla, u stvari, bio na istoj strani sa njima? Da su svi, zajedno, radili za istu stvar? Da, u „spasavanju Srbije” koje je vodilo preko njene političke, vojne, ekonomske i moralne propasti nema ekskluzivnih? Da je CII mio, ma koje političke opcije bio? Odnosno, ovaj slučaj, čak i da se radi o namernoj dezinformaCII i pokušaju da se Jovica Stanišić obruka pred srpskom javnošću, a spasi pred svetom, samo otvara nova pitanja.

Ispostavlja se da je CIA danas kao nekadašnji Socijalistički savez radnog naroda. Da prima sve. Da pregalništvo u tom širokom tajnom frontu u Srbiji donosi mnoge beneficije, uključujući i obećanje da će da vas štite, kad za to dođe vreme. Da će, ako treba, da vas štite i od zakona koje sami postavljaju, od sudova koje sami stvaraju i od suđenja koja sami osmišljavaju. Da će onima koji poštuju pravila igre, oproštajniCIE biti uručene na vreme. Tako su i Karadžića uspeli da olbrukaju, sve mu usmeno obećavajući kako će da ga, majke mi, štite od svog sopstvenog suda.

Sa druge strane, nije sumanuto pomisliti da je „najpravednija tajna policija na svetu” umešala svoje prste ovde u ratove, bombardovanje, zločine, otcepljenje Kosova i uopšte, u dovođenje Srbije na pravi put, na put integraCIA.

Ne znam šta o svemu ovome misle srpska poziCIA i opoziCIA, tek ta CIA nam je postala neka vrsta opšteg mesta. Tužno je kad pomislim da i u reči egzistencia čuči CIA.

Što bi rekao filozof – čega nema u jeziku, to ni ne postoji.

www.mirjanabm.com