И данас се често са згражавањем помињу изјаве ,,националиста” који су деведесетих калкулисали колико Срба треба да погине како би остали живели у слободи.

Колико људи треба да поумире да бисмо стигли у ,,модернизацијски” рај – то ,,модернизатори”, изгледа, немају намеру да нам кажу.

Недавно сам на телевизији гледао страшну репортажу о човеку ком нагомилани рачуни за струју износе неколико десетина пута више од његових мизерних месечних прихода. Чак и када би се одлучио да све што добије уплаћује на рачун електродистрибуције и покуша са преживљавањем од ваздуха – он, ни у ратама, не би могао да их плати.

Више пута су долазили да му плене имовину. Када су видели да имовина нема готово никакву тржишну вредност, легални утеривачи – у којима је, можда, остало нешто хуманости из давно минулих времена – одлазили би необављеног посла.

Човек тако преживљава на ивици егзистенције, испод ивице достојанства, у страху од тренутка када ће надлежни доћи да га избаце из скромне куће у којој живи са незбринутом децом.

Понекад, каже, оде до моста. И гледа у једну војвођанску реку. Река га, каже, смирује.

Да ли је овај телевизијски прилог – настао захваљујући реткој новинарској храбрости и поштењу, као и небудности медијске контроле – некога подстакао да невоље овог човека покуша да ублажи, ако не баш да их реши?

Тешко.

И то не само због тога што су људи, као што јесу, постали безосећајни и зли. Нити због тога што они који могу и имају немају смисла за маркетиншки ,,хуманизам”. Него зато што случајеви као што је поменути не представљају изузетак. И на ужас, не баш полако, али зато сигурно, претварају ce у правило. Па би појединачни маркетиншки ,,хуманизам”, маркетиншким ,,хуманистима” у овом случају могао да се разбије о главу.

Ни савременим ,,левичарима” и НВО активистима не пада на памет да се случајем као што је овај позабаве.

Јер савремена ,,левица”, како ми је недавно објаснио један поборник, за разлику од традиционалне левице, не подразумева борбу за права сиромашних!? Она се, објаснио ми је, бави ,,софистикованијим проблемима”!?

А и НВО активисти су, будући и сами углавном верни ,,идејама” савремене ,,левице”, за проблем као што је овај незаинтересовани. Они се баве проблемима мањина и ,,мањинских група”. Али нипошто проблемима људи, макар ти људи били представници мањине или ,,мањинске групе”.

Човек с почетка приче је, наиме – што за причу није, али би савременим ,,левичарима” и НВО активистима требало да буде важно – припадник националне мањине.

Залуд.

Не би му ништа помогло ни да је припадник ,,мањинске сексуалне групе”.

Левичари и НВО активисти су задужени искључиво за то да ,,штите” његова ,,мањинска права”.

Све док не умре од глади.