Pogledi sa strane
Ivana Mihić
Na listi čekanja
Koliko je ljubav sposobna da izdrži? Koliko je spremna da čeka?
Sa svih strana naviru prepreke i iskušenja.
Računajući na to da je ljubav spremna da čeka, neki se nje odriču u različitim fazama života zarad profesionalne edukacije, karijere, obezbeđivanja početnih i osnovnih sredstava za život, a kasnije možda i umnožavanja onoga što se steklo.
Neki započnu ljubav, ali ne mogu da jeodrže zbog elementarne borbe za preživljavanje koja im krade vreme, oduzima snagu i volju, gasi veru i radost.
U poslednjih dvadeset godina na koliko je takvih borbi ljubav nailazila samo na ovim prostorima?! Muški svet je morao, želeo ili ne, da učestvuje u mnogobrojnim ratovima, ili da se sklanja i beži od njih. I ženski i muški svet je bio izložen iskušenjima, poniženjima i pristajanju na različite vrste kompromisa kako bi pronašao način da opstane. Sve ono što je muškarcu „dato da ispuni”, kao na primer: da obezbedi sigurnost porodici, da je zaštiti i bude njena glava – bilo je maltene nemoguće sprovesti. Sitni šverc, smrzavanje ili prokuvavanje na pijacama, buvljacima, ulicama, graničnim prelazima... iz godine u godinu su srozavali duh i uništavali osećaj samopoštovanja u ljudima.
Neprimetno, čovek se menjao usled nastalih okolnosti i dovijanja. Neprimetno, kod nekih je ljubav nestala, a neki nisu stigli ni da je ostvare.
Taman što su ratne borbe prestale i sankcije ukinute, došlo je do političko-društvenih previranja. Iznova je muški i ženski svet bio posvećen borbi, ali ovog puta onoj koja bi im donela dostojanstvenije uslove za život, a činilo se i kvalitetniji temelj za izgradnju ljubavi. Neki, koji su se u tom vremenu brže snašli u materijalnom smislu, zanemarili su potrebu za ljubavlju i zamenili je uživanjem u drugim zadovoljstvima. Ponekome se činilo da će zajedničko prolaženje sa partnerom kroz nemirna vremena osnažiti njihov odnos, a onda su usledila razočaranja, osećaj izneverenosti pokrenuo je sumnju i nepoverenje u sve. Nastupio je umor, a strah od izdaje je sputavao želju za produbljivanjem kontakata. U krizi su bili i partnerska,prijateljska i svaka druga ljubav. Tako zamrznuti, čekali su bolja vremena.
U iščekivanju tih „boljih vremena” nepredvidivo je nastupila svetska ekonomska kriza. Možda je zapravo bila i vrlo predvidiva, kada se uzme u obzir globalno pomanjkanje duhovnosti, kada više nisu „na ceni” osnovne moralne vrednosti već preovladavajuotimačina, grabež, nezajažljivost, samoživost...
Ljubav je postala ozbiljno ugroženi bolesnik,ali istovremeno ostala i jedina vakcina i lek koji može spasti živote.
Međutim, kao nova prepreka, pojavljuje se, evo,„meksički grip” koji se prenosi dodirom, poljupcem... Savetuje se ljudima da izbegavaju međusobne bliske kontakte, veća okupljanja, putovanja, da nose maske na licu...
I opet, ljubav se stavlja na listu čekanja.
Do katastrofe kolikih razmera će dovesti to što je ljubav tako dugo na listi čekanja?
Poslednji komentari
Zivot je scena,draga Ivana,vi to kao dete scenariste-dramaturga i glumice veoma dobro znate.Stoga ,kao komentar na vas lepi tekst opis dve scene.Scena prva,vreme sadasnje,mesto-igraliste ispred mog solitera:mlada mama nepunih 18 leta,stomacic se lepo vidi, igra se sa malom devojcicom.Bake sede na klupama
, cuvaju unucice i komentarisu-vidi opet je trudna a ovo prvo joj tek prohodalo.Steta mlada je ,nije zavrsila skolu,sta ce sa dvoje dece za vratom u danasnja vremena?
U tom trenutku nailazi mladi tata,lep poput grckog boga i ljubi mladu mamu i malu devojcicu.Babe se uzvrtile,okrecu glavu,neugodno im.Scena druga,vreme neposredno posle bombardovanja,mesto-diskont Rodic kod kvantaske pijace.Gospodja,lepotica u zrelim godinama,krznena bunda i subarica na glavi,okrece nesto u ruci zagleda cene i zove supruga ,pogledaj koliko je ovo jeftinije nego u nasoj prodavnici.Ljudi okolo ih zagledaju,na zato sto su im poznati odnekud,nego zato sto strce,jednostavno tu ne pripadaju.A ljubav je vecna,ljubav je slepa i ima stomak.Samo vi nama i dalje pisite,jer da nema vasih tekstova sta bismo mi komentarisali.Jedino se nadam da onaj glupi zakon o oporezivanju honorara cak za 70% nece proci.
Ivana, tema i tekst su odlični. Komentar "mimoza" je bez veze, a taman sam pomislila kako će da kaže, kako si pametna što nije ni čudo od kakvih si roditelja, a ono ..... bez veze, kritika kao da si pisala ljubavnu pricu. U komentaru "Mica" je sve rečeno, to je tačno.
O ukusima ne treba diskutovati, a može da se kaže i o ljubavi. Svaki čovek je jedinstven, a kako je za ljubav potrebno dvoje, moje sadašnje mišljenje je da oni treba da budu slični. Obzirom da sam izgubila svoju veliku ljubav (nestala je negde u iluziji o njemu)u koju sam ušla srcem, hrabro i ludo, bez ikakvih uslova. Materijalna strana u iskrenoj ljubavi nije bitna, ali kad nekome koga voliš ne možeš slobodno da kažeš šta misliš i kad prestane razgovor o zajedničkim pitanjima, onda je gotovo. I dalje mi nije jasno kako neko ne može da razume da žena može strasno da voli, a da se ne slaže sa njegovim idejama, odlukama. Puno pozdrava! S.
Pozdrav svima koji su prethodno napisali nesto pozitivno...bas sam ugodno iznenadjen sto sam u svakom tekstu nasao po nesto mudro...
Mozda su sve te situacije- krize svih mogucih vrsta- jednostavno ispit stvarnih medjuljudskih odnosa, pa i ispit ljubavi?? Imam svoju izreku , koja glasi "Lakse je zeni kupiti cvece nego podmetnuti svoja ledja za nju"... Sta je to uopste ljubav?
Ne kazem da znam sta je to, ali sigurno da postoje krive predstave o tome, zato valjda ljudi i jure krive pojave oko sebe...nadajuci se da je to ono sto traze.
Npr: ako neko tvrdi da voli nekog, gledace valjda da
vecinu poslova koje moze odradi umesto njega, ako moze , da se koriguje na bolje, da napreduju u dvoje isl,...
A da se ljubav ne moze objasniti...pa i ne moze,
to je neka vrsta energije, iskustva, dozivljaja..
Mnogo redja pojava u zivotu nego sto se o njoj prica...
Ali negde je i cinjenica, da ne mozemo voleti nesto sto ne poznajemo, sto dokazuje da svest i osecanja moraju tu "ruku pod ruku".