Погледи са стране
Ивана Михић
На листи чекања
Колико је љубав способна да издржи? Колико је спремна да чека?
Са свих страна навиру препреке и искушења.
Рачунајући на то да је љубав спремна да чека, неки се ње одричу у различитим фазама живота зарад професионалне едукације, каријере, обезбеђивања почетних и основних средстава за живот, а касније можда и умножавања онога што се стекло.
Неки започну љубав, али не могу да јеодрже због елементарне борбе за преживљавање која им краде време, одузима снагу и вољу, гаси веру и радост.
У последњих двадесет година на колико је таквих борби љубав наилазила само на овим просторима?! Мушки свет је морао, желео или не, да учествује у многобројним ратовима, или да се склања и бежи од њих. И женски и мушки свет је био изложен искушењима, понижењима и пристајању на различите врсте компромиса како би пронашао начин да опстане. Све оно што је мушкарцу „дато да испуни”, као на пример: да обезбеди сигурност породици, да је заштити и буде њена глава – било је малтене немогуће спровести. Ситни шверц, смрзавање или прокувавање на пијацама, бувљацима, улицама, граничним прелазима... из године у годину су срозавали дух и уништавали осећај самопоштовања у људима.
Неприметно, човек се мењао услед насталих околности и довијања. Неприметно, код неких је љубав нестала, а неки нису стигли ни да је остваре.
Таман што су ратне борбе престале и санкције укинуте, дошло је до политичко-друштвених превирања. Изнова је мушки и женски свет био посвећен борби, али овог пута оној која би им донела достојанственије услове за живот, а чинило се и квалитетнији темељ за изградњу љубави. Неки, који су се у том времену брже снашли у материјалном смислу, занемарили су потребу за љубављу и заменили је уживањем у другим задовољствима. Понекоме се чинило да ће заједничко пролажење са партнером кроз немирна времена оснажити њихов однос, а онда су уследила разочарања, осећај изневерености покренуо је сумњу и неповерење у све. Наступио је умор, а страх од издаје је спутавао жељу за продубљивањем контаката. У кризи су били и партнерска,пријатељска и свака друга љубав. Тако замрзнутi, чекали су боља времена.
У ишчекивању тих „бољих времена” непредвидиво је наступила светска економска криза. Можда је заправо била и врло предвидива, када се узме у обзир глобално помањкање духовности, када више нису „на цени” основне моралне вредности већ преовладавајуотимачина, грабеж, незајажљивост, саможивост...
Љубав је постала озбиљно угрожени болесник,али истовремено остала и једина вакцина и лек који може спасти животе.
Међутим, као нова препрека, појављује се, ево,„мексички грип” који се преноси додиром, пољупцем... Саветује се људима да избегавају међусобне блиске контакте, већа окупљања, путовања, да носе маске на лицу...
И опет, љубав се ставља на листу чекања.
До катастрофе коликих размера ће довести то што је љубав тако дуго на листи чекања?
Последњи коментари
Zivot je scena,draga Ivana,vi to kao dete scenariste-dramaturga i glumice veoma dobro znate.Stoga ,kao komentar na vas lepi tekst opis dve scene.Scena prva,vreme sadasnje,mesto-igraliste ispred mog solitera:mlada mama nepunih 18 leta,stomacic se lepo vidi, igra se sa malom devojcicom.Bake sede na klupama
, cuvaju unucice i komentarisu-vidi opet je trudna a ovo prvo joj tek prohodalo.Steta mlada je ,nije zavrsila skolu,sta ce sa dvoje dece za vratom u danasnja vremena?
U tom trenutku nailazi mladi tata,lep poput grckog boga i ljubi mladu mamu i malu devojcicu.Babe se uzvrtile,okrecu glavu,neugodno im.Scena druga,vreme neposredno posle bombardovanja,mesto-diskont Rodic kod kvantaske pijace.Gospodja,lepotica u zrelim godinama,krznena bunda i subarica na glavi,okrece nesto u ruci zagleda cene i zove supruga ,pogledaj koliko je ovo jeftinije nego u nasoj prodavnici.Ljudi okolo ih zagledaju,na zato sto su im poznati odnekud,nego zato sto strce,jednostavno tu ne pripadaju.A ljubav je vecna,ljubav je slepa i ima stomak.Samo vi nama i dalje pisite,jer da nema vasih tekstova sta bismo mi komentarisali.Jedino se nadam da onaj glupi zakon o oporezivanju honorara cak za 70% nece proci.
Ivana, tema i tekst su odlični. Komentar "mimoza" je bez veze, a taman sam pomislila kako će da kaže, kako si pametna što nije ni čudo od kakvih si roditelja, a ono ..... bez veze, kritika kao da si pisala ljubavnu pricu. U komentaru "Mica" je sve rečeno, to je tačno.
O ukusima ne treba diskutovati, a može da se kaže i o ljubavi. Svaki čovek je jedinstven, a kako je za ljubav potrebno dvoje, moje sadašnje mišljenje je da oni treba da budu slični. Obzirom da sam izgubila svoju veliku ljubav (nestala je negde u iluziji o njemu)u koju sam ušla srcem, hrabro i ludo, bez ikakvih uslova. Materijalna strana u iskrenoj ljubavi nije bitna, ali kad nekome koga voliš ne možeš slobodno da kažeš šta misliš i kad prestane razgovor o zajedničkim pitanjima, onda je gotovo. I dalje mi nije jasno kako neko ne može da razume da žena može strasno da voli, a da se ne slaže sa njegovim idejama, odlukama. Puno pozdrava! S.
Pozdrav svima koji su prethodno napisali nesto pozitivno...bas sam ugodno iznenadjen sto sam u svakom tekstu nasao po nesto mudro...
Mozda su sve te situacije- krize svih mogucih vrsta- jednostavno ispit stvarnih medjuljudskih odnosa, pa i ispit ljubavi?? Imam svoju izreku , koja glasi "Lakse je zeni kupiti cvece nego podmetnuti svoja ledja za nju"... Sta je to uopste ljubav?
Ne kazem da znam sta je to, ali sigurno da postoje krive predstave o tome, zato valjda ljudi i jure krive pojave oko sebe...nadajuci se da je to ono sto traze.
Npr: ako neko tvrdi da voli nekog, gledace valjda da
vecinu poslova koje moze odradi umesto njega, ako moze , da se koriguje na bolje, da napreduju u dvoje isl,...
A da se ljubav ne moze objasniti...pa i ne moze,
to je neka vrsta energije, iskustva, dozivljaja..
Mnogo redja pojava u zivotu nego sto se o njoj prica...
Ali negde je i cinjenica, da ne mozemo voleti nesto sto ne poznajemo, sto dokazuje da svest i osecanja moraju tu "ruku pod ruku".