Погледи са стране

Миодраг Стојковић

Перач

Лепи политичке ствари не чита, јер се политиком не бави, али покушава да негује добре односе са локалним политичарима

„Где си бре Лепи, одавно те нисам видео, да ниси опет био у Швајцaрској, Луксембургу или на Криту?”

Лепи не одговара, Армани џинс и тесна бела мајица подвлаче његову важност. Уз то ролекс и, како сам каже, уникат ципеле од фокине коже.

За његове ране педесете Лепи изгледа спортски. Мада нико није чуо за њега стално истиче да је некада био првотимац познатог фудбалског клуба. Сада се спортом не бави, али зато помно и гласно навија када играју наши тенисери. Оперу никако не посећује, сувише је бучна и не разуме ни реч.

Зато се Лепи дружи или бар то покушава са онима који су у најмању руку као он или убедљиво лепши. „Ако је неко за нијансу лепши ја се брзо замерим”, каже Лепи. Са неким ко је изразито лепши Лепи се не качи, али када мора онда само онако да много лепши Лепи не примети да је Лепи тај са којим се замерио. Онда Лепи понуди решење за новонастали проблем и много лепши Лепи схвати да је Лепи искрени пријатељ.

Када га питате које људе највише поштује, Лепи каже не све те лепотане него оне обичне, народне весељаке са којима може да одради целу свадбену процедуру. Обожава свадбе и то онај део када код певаљке надлепи претходника. Лепи увек даје више, каже нема тог новца који он не може да заради и потроши.

И онда Лепи наручује песме, притисне мобилни са два прста и зове лепе пријатеље из земље и околине: „Ово је песма само за тебе”. Негде око пола флаше Лепи наручује ’Не клепећи нанулама’ и са влажним очима прича како је његова мајка једина жена којој је веровао јер га никада није изневерила. После тога дуго нестаје у ве-цеу. Лепи има специфичан однос према хигијени. Воли да пере свакојаке ствари, али после употребе нужника Лепи не пере руке. Каже да то побољшава имунитет и штити против свињског грипа. Зато при сваком изласку из ве-цеа Лепи оберучке челичи имунитет околине.

Лепи воли да подели савете а они који још нису достигли његову лепоту пажљиво слушају јер теже да буду као он. Било би идеално да без можданих или физичких напора постану као Лепи. За почетак. После би да буду лепши. Лепши ауто, лепши сат, лепша фока. Оно што им стварно импонује је да Лепи дели визиткартице и да је директор фирме чије име никако да упамте. Цом, Траде, Импорт, Еxпорт.

Тако нешто. Додуше Лепи никада није у фирми, он устаје рано поподне да би на време прочитао новине. Прво спортску страну, а онда црну хронику. Каже да из последње добија јединствене животне поуке. Политичке ствари не чита, јер се политиком не бави, али покушава да негује добре односе са локалним политичарима.

„Сине знаш, прошле недеље сам био у Холандији. Али да ли знаш да су некада Шпанци владали том земљом? И да ли знаш да је Њујорк припадао Холандији а да су га Холанђани трампили за Суринами? Е сине, ко зна шта ће се у будућности десити са Косовом и Републиком Српском? Можда и ми ускоро трампимо неке поседе па поред земље добијемо добре фудбалере или атлетичаре? А сине?”

Синови климају главом. Лепи воли брзо капирајуће типове који би са њим да раде на развоју стратегије спасавања земље, најбоље у кафани. Лепи брижљиво, скоро мајчински наручује јела, а агресивно алкохол и онима који га не конзумирају. Лепи не воли да га одбију јер га бију малер и грижа савести ако пије сам.

Код куће никада не пије. Забранила супруга. Лепи је срећан, истиче да су му посао и породични живот сређени. Ништа не квари ту хармонију, једино боли чињеница да је био у затвору па не може да се кандидује за извесне државне награде.

„Е сине, али су одмах схватили да су погрешили и пустили ме. Када је изашао, Лепи је у цркви запалио свеће горе и доле. Доле за мртве и прошла времена, горе за живе и будућа. Лепи каже да му прошла времена недостају и да не схвата полемике између југоносталгичара и титофобичара. У Титово време било је теже преживети јер је милиција била народна, али каже да поштује Тита и да никада неће заборавити тај 4. мај 1980. када се поново врло дуго задржао у ве-цеу.

Ко је у ствари Лепи? Лепи каже да је патриота јер се бави послом у Србији, а не на Западу. Каже да је пословна веза између Запада и западног Истока и да лако препознаје прилике и прљаве западне малверзације које само користе његовом послу. По сопственој дефиницији, Лепи илегално пребацује у легално. И све то перући.

Миодраг Стојковић
објављено: 25/08/2009

Последњи коментари

Goran  | 04/09/2009 08:50

Vratio sam se nedavno sa odmora i nekako sam se odvikao od redovnih posjeta ovoj stranici. Evo jutros imam vremena da pregledam sta se desava i slucajno otpocnem bas od ovog teksta. Vrlo pronicljivo i lijepo sroceno!

Mira Vujanovic | 10/09/2009 10:17

Sjajno! text me je dirnuo do suza- vrlo kreativno i "lepo":))))hvala na uzitku.
Pozdrav autoru

leskovcanin  | 14/03/2010 20:01

Bravo Micko,u ovom tekstu se prepoznaje jedan nas VIDJENIJI sugradjanin!