Због уставне одредбе о полној, добној и свакој другој равноправности, дужни смо да објавимо следећи текст: „Ко да је љубоморан на тебе!? Па, имаш ли ти бре, огледало? Да те ја нисам оженио још данас би била стара цура, уседелица, самохрана мајка без деце. Моји кафанци говоре да би ми требало доделити орден народног хероја због беспримерне храбрости што сам те оженио. Кад су те у школи звали ’кобра’, ја сам мислио да је то нека скраћеница, док се нисам уверио како сикћеш и пушташ отрове. Како је ташта успела да те клонира према себи, остаће тајна природе. Кад ти сушиш доњи веш, комшије мисле да ветриш постељину. Од твојих танги скипер направи једро и још остане за спинакер. Кад пустиш ветар, у трећој авлији људи вичу: ’Промаја’, а унуци кажеш: ’Бака прдуцнула!’. И други се у браку развијају, али ти само у ширину. Да на поледици, (не) дај боже, паднеш, нема дизалице која би те подигла, јер је ’Вели Јоже’ припао Хрватској. Салату за двоје увек правиш у вангли пречника пола метра. Ти си путујућа галерија целулита. О теби пева и народна песма у стиху: ’Цикну она као гуја љута!’ Пун ти је орман робе коју си купила с обећањем: ’Смршаћу!’

Не могу прежалити што се пре употребе нисам распитао где се гасиш. Изгледа да си фелерична роба у коју није уграђен прекидач. Квоцају и звоцају, торочу и друге жене али повремено застану да узму ваздух, а ти ко подморница или као школована оперска дива. Могуће да међу бројним подвaљцима кријеш и шкрге!? Праве људе допадне Марија, Ивана, Данијела, Анита а шта сам ја богу згрешио да ми ти паднеш у део. Твоја једина одбрана је отрцана фраза: ’Боље се љуљати него жуљати’. Троје унука морају се повезати раширених руку да би те загрлили. Кад идемо на море, присиљен сам обавестити индијску амбасаду да очекује цунами на западној обали. А тек кад излазиш из мора, образ ми пада кад чујем како деца беже и вичу: ’Ево кит!’

Авионом више не путујемо јер ми стално због тебе наплаћују ’overweight’ (претешко), у позоришту си сломила столицу у партеру, код кумова си се заглавила на шољи. Поштене жене у твојим годинама добију остеопорозу а ти, природни феномен, све чвршћа. Деца ме критикују што те не осигурам, а не знају да таблице животног осигурања не предвиђају такве пропорције. Холестерол ти је нормалан али за ту вредност требалo би бити висока 3,17 м. Најтеже ми пада кад те ухватим како лочеш, јер то што ти радиш не може се подвести под израз да ’пијеш’, а онда ми се оправдаваш како ти то радиш уместо мене да бих мање оштетио своју јетру. Мени бројиш залогаје а не видиш шерпе које укрцаваш у своје благоутробије. А онда сатима можеш причати о својој лошој пробави, варијацијама свих могућих дијета. До сада ти је најдража била ’киви дијета’ кад си јела све што ти дође под руку, осим кивија.

А лепо је мени говорила моја мама: ’Дете, пре него што жениш ћерку, погледај како изгледа њена мајка!’ А ја, надобудан, веровао да су важне социјалне околности, а не генетика. Да бар постоји тржиште ко некада, па да те заменим по тежини за три с нормалне. Пријатељи ме теше да си добра (римује се са кобра) у души, а ја не смем да им кажем да ти и немаш душу. Ја је бар никад нисам видео. Што бог није и женама створио простату па да и ти у тим годинама нешто оперишеш. Хирурзи ’обожавају’ да виде како се слојеви сала преливају преко трбушине. Док кроз сало дође до органа, обично заборави који је требало оперисати. Добро кажу Енглези: ’Нисам довољно богат да бих имао дебелу жену!’ Млого, бре, скупо за одржавање а корист готово никаква.

Да ли да јој све ово сада саспем у лице или да одложим?”

Него, драга женице, додај ми даљински управљач. Сад ми иде шпанска серија.

Зашто бих ја једини живео у стварности а не, као и сви други, у виртуелним самозаваравањима?