Kad u stonom tenisu udarite lopticu tako da dobije i ubrzanje i rotaciju, to se zove spin. Kad u politici želite da nekoj vesti pridate veći značaj nego što ga stvarno ima, to se u žargonu zove spinovanje. Umeće da se neka vest, događaj, mišljenje, stanje, prikaže poželjnijim nego što je stvarno – i nije baš tako lagano. Ma kako se uvijalo u oblande prihvatljivosti, ipak je to u osnovi lažno prikazivanje. Spin doktori s malo istine i mnogo poluistina imaju sposobnost da prikažu neke likove i događaje u izmenjenoj (zavisno od potrebe), lepoj ili ružnoj slici. Najbolje spin doktore predsednici država ljubomorno čuvaju uz sebe. Primer je Seguela, kojeg je Miteran povremeno davao na ispomoć (Antalu, Čaušeskuu). Drugi poznati spin doktor nije se odvajao od Tonija Blera, sve dok notorni Džejmi Šej nije, svojim katastrofalnim spinovanjem za NATO bombardovanje, doveo do uspeha srpske kontrapropagande. Posledica neuspelog spinovanja bio je prelazak na „tomahavke” koje su za cilj imale RTV Srbije. Baš kao što glupi muž, u nedostatku drugih argumenata, „ubedi” ženu prebijajući je. Ako se malo istorijski osvrnemo na tu, reklo bi se, modernu pojavu starog zanata, uočićemo da su uspešni bili oni predsednici koji su imali vrsne ghost whitere (pisce iz senke – dakle spin doktore); na primer Kenedi Sulzbergera, Tito samozatajnog Štaubringera, koji mu je pisao govore, koje je veliki glumac vrsno interpretirao.

Spin doktor nije akademska titula iako tako zvuči. Naziv se zasniva na sposobnosti uklapanja brojnih činjenica u prihvatljiv okvir, ali i na svojoj učenosti. Jer nije dovoljno samo pratiti pres-klipinge, to za političare obavljaju sekretari, potrebno je sve tako dobijene podatke vešto uklopiti u stav, mišljenje i dati mu pitku formu, da bude od uticaja na široke mase čitalaca – slušalaca. Katkada se spin doktori služe indirektnim porukama, tako da je potrebno mnogo znanja da bi se uhvatila poenta, anticipirao neki događaj, promena politike i slično. Čitaoci novina odavno znaju da se one mogu čitati vukovski, onako kako piše, ali i između redaka. Baš između redaka može biti suštinska poruka. Tamo je smeštaju spin doktori. No, nisu oni uvek tako suptilni i diskretni. Spinovanje je u krajnjoj liniji ipak oružje iz arsenala psihološkog rata. I lopticu ne mora uvek da zavrti baš vrhunski spin doktor. Ako ubaci svoje mangupe u naše redove, one koji navodno nisu (plaćeni) od njegove vlade, onda se spinovanje odvija tako da se od njegovog relativno lakog udarca loptica (vest) odbija od svakog njegovog mangupa (da li se kaže: mangupice?) i dobija na rotaciji i ubrzanju. Grudva s vrha brega u srpskim dolinama postaje lavina.

U okviru difamacije i ocrnjivanja svake vrste srpskog nacionalnog bića ovde i tamo, zgodan primer spinovanja bilo je prikazivanje uobičajene doze siledžijstva kao nečega što je prvorazredna karakteristika narodnog ponašanja. Kad se analizira učešće u spinovanju, uočiće se 90 odsto onih koji su odavno na tom poslu i godinama rade na lošem imidžu srpskog nacionalnog korpusa, ma gde živeo.

To su isti oni koji su samo na izrečenu ideju Milke Forcan da bi trebalo napraviti agenciju za stvaranje pozitivnog imidža Srbije, skočili na noge i nisu prestali s niskim udarcima dok se Milka nije povukla. I baš kao što svaka žena ima neki kozmetički preparat, tako i država treba da ima ljude, i to ne bilo kakve, koji će se brinuti o kanalisanju pozitivnih vesti o njoj. A svaki građanin bi trebalo da stvara pozitivnu klimu oko sebe. Treba se setiti naših majki koje su oko kola posmatrale svoje ćerke i kad bi se približio neki mladić, govorile: „Ma, vidi onu treću u kolu, što igra (a to je njena kći), kako je zdrava, stamena!” To je naše domaće spinovanje, koje je sad u veku dominacije medija postalo vrhunski i uticajni zanat. Na tom fonu, kao gljive posle kiše, rastu razni fakulteti komunikologije koji obećavaju uspešnu karijeru spin doktora. Na njihovu žalost, taj doktorat se ne brani na fakultetima nego se stvara u samom životu.