Кад у стоном тенису ударите лоптицу тако да добије и убрзање и ротацију, то се зове спин. Кад у политици желите да некој вести придате већи значај него што га стварно има, то се у жаргону зове спиновање. Умеће да се нека вест, догађај, мишљење, стање, прикаже пожељнијим него што је стварно – и није баш тако лагано. Ма како се увијало у обланде прихватљивости, ипак је то у основи лажно приказивање. Спин доктори с мало истине и много полуистина имају способност да прикажу неке ликове и догађаје у измењеној (зависно од потребе), лепој или ружној слици. Најбоље спин докторе председници држава љубоморно чувају уз себе. Пример је Сегуела, којег је Митеран повремено давао на испомоћ (Анталу, Чаушескуу). Други познати спин доктор није се одвајао од Тонија Блера, све док ноторни Џејми Шеј није, својим катастрофалним спиновањем за НАТО бомбардовање, довео до успеха српске контрапропаганде. Последица неуспелог спиновања био је прелазак на „томахавке” које су за циљ имале РТВ Србије. Баш као што глупи муж, у недостатку других аргумената, „убеди” жену пребијајући је. Ако се мало историјски осврнемо на ту, рекло би се, модерну појаву старог заната, уочићемо да су успешни били они председници који су имали врсне ghost whiterе (писце из сенке – дакле спин докторе); на пример Кенеди Сулзбергера, Тито самозатајног Штаубрингера, који му је писао говоре, које је велики глумац врсно интерпретирао.

Спин доктор није академска титула иако тако звучи. Назив се заснива на способности уклапања бројних чињеница у прихватљив оквир, али и на својој учености. Јер није довољно само пратити прес-клипинге, то за политичаре обављају секретари, потребно је све тако добијене податке вешто уклопити у став, мишљење и дати му питку форму, да буде од утицаја на широке масе читалаца – слушалаца. Каткада се спин доктори служе индиректним порукама, тако да је потребно много знања да би се ухватила поента, антиципирао неки догађај, промена политике и слично. Читаоци новина одавно знају да се оне могу читати вуковски, онако како пише, али и између редака. Баш између редака може бити суштинска порука. Тамо је смештају спин доктори. Но, нису они увек тако суптилни и дискретни. Спиновање је у крајњој линији ипак оружје из арсенала психолошког рата. И лоптицу не мора увек да заврти баш врхунски спин доктор. Ако убаци своје мангупе у наше редове, оне који наводно нису (плаћени) од његове владе, онда се спиновање одвија тако да се од његовог релативно лаког ударца лоптица (вест) одбија од сваког његовог мангупа (да ли се каже: мангупице?) и добија на ротацији и убрзању. Грудва с врха брега у српским долинама постаје лавина.

У оквиру дифамације и оцрњивања сваке врсте српског националног бића овде и тамо, згодан пример спиновања било је приказивање уобичајене дозе силеџијства као нечега што је прворазредна карактеристика народног понашања. Кад се анализира учешће у спиновању, уочиће се 90 одсто оних који су одавно на том послу и годинама раде на лошем имиџу српског националног корпуса, ма где живео.

То су исти они који су само на изречену идеју Милке Форцан да би требало направити агенцију за стварање позитивног имиџа Србије, скочили на ноге и нису престали с ниским ударцима док се Милка није повукла. И баш као што свака жена има неки козметички препарат, тако и држава треба да има људе, и то не било какве, који ће се бринути о каналисању позитивних вести о њој. А сваки грађанин би требало да ствара позитивну климу око себе. Треба се сетити наших мајки које су око кола посматрале своје ћерке и кад би се приближио неки младић, говориле: „Ма, види ону трећу у колу, што игра (а то је њена кћи), како је здрава, стамена!” То је наше домаће спиновање, које је сад у веку доминације медија постало врхунски и утицајни занат. На том фону, као гљиве после кише, расту разни факултети комуникологије који обећавају успешну каријеру спин доктора. На њихову жалост, тај докторат се не брани на факултетима него се ствара у самом животу.