Život se ne meri brojem naših uzdisaja nego onim trenucima koji oduzimaju dah, od kojih zanemimo.

Kad su četrdesetih godina 20. veka stvoreni prvi kompjuteri niko nije mogao da pojmi kako će promeniti obrazac čovekovog bitisanja na planeti Zemlji, da je započela era informatike koja će za nekoliko decenija poput pauka izatkati svoju mrežu preko naših života. U novoj eri nema više tajne i vreme se više ne meri po geografskim širinama – ono je jedno, sveobuhvatno i naša tela su se prilagodila, možemo čili i radosni u gluvo doba da gledamo teniske turnire ili kao što sam ja 20. januara pratila do šest ujutro prenos ustoličenja novog američkog predsednika. Poljski političar Artur Gorski ga je imenovao kao novog, tamnoputog Mesiju, sarkastično dodavši da je povampireni komunjara; njegova vladavina će, kaže, izazvati svetsku katastrofu, i Al Kaida može zadovoljno da trlja dlanove jer je novi predsednik obećao mir umesto rata, a to označava kraj vladavine civilizacije belaca.

Amerika je velika zemlja, bogata, pravedna, njeni građani imaju ista prava, nema narodnih manjina, svi su isključivo Amerikanci... Ne volim Ameriku, a kako bih i mogla da je volim kad su nas bombardovali!? Deset godina kasnije još uvek, svakodnevno, gledam ruševine prolazeći ulicom Miloša Velikog. Uzalud su izgradili novu zgradu u Marulićevoj, blizu moje kuće, kad ja i sada vidim trudnicu koja od udara bombe kroz prozor sleće sa prvog sprata na trotoar... Ne volim Ameriku, ali nije nas Obama bombardovao, mada smrzla sam se kad sam videla sastav njegove vlade, neke Klintonove ljude koje sam odlaskom slavnog ljubavnika Monike Levinski potpuno pobrkala sa mafijom i potisnula u podsvest...

Legendarni britanski političar, anđeo Drugog svetskog rata, Vinston Čerčil, bio je kasnije i dobitnik Nobelove nagrade za književnost! Sećam se da sam slušala o njemu još kao mala i upamtila slogan kojim je u ratnom vihoru osvojio planetu: „Mogu da vam obećam krv i suze”. Od tada niko da ponudi to što stvarno sledi. Jadni književnici, Nobela bi mogao ponovo da smota političar pokazavši da je književnost umetnost jednostavnih reči, a ne veština kombinatorike, mlaćenje prazne slame.

Kakav god da je Barak Obama, sigurno da ne osvaja samo svojom obojenošću, jer za razliku od Čerčila on je predstavio i saradnika sa kojim piše svoje govore. A njegov inaugurativni govor pravo je književno remek-delo. Srećom, štampan je na svim jezicima na Internetu, jer ljudi više veruju svojim očima nego ušima. Evo jedan mali citat:„Stojim ovde pognute glave pred zadacima, zahvalan na poverenju koje ste mi ukazali”.

Skoro da mi je bilo žao što Obama nije postao predsednik Evropske unije. Oduševio me je što je zakletvu polagao, uprkos hladnom januarskom danu, u odelu, bez bunde, šubare na glavi i obmotan šalom! Možda su mu ugradili baterije u jegerku ispod košulje, ali to nije važno, mene je zadivio jer jedan pravi predsednik ne sme da ustukne ni od hladnoće. Kakav je govor održao?! Takav sam oduvek želela da čujem od vladara ma koje zemlje. Govor koji pokazuje da je i on građanin, stanovnik, jedan od žitelja zemlje koji prihvata zajedništvo sa svojim narodom.

„On je samo isturena figura sile koja vlada umesto njega”, pišu u mejlovima moji prijatelji iz Amerike, hvale se kako nijedan od njih nije glasao za njega, a njegov protivnik je dobio skoro isti procenat glasova, kanda 47 odsto, a Obama 51! „Sada je i Amerika podeljena! Videćeš, ništa on neće biti bolji od svojih prethodnika.” Moguće je da neće, ali bilo je zaista dirljivo slušati njegov govor. Taman je položio zakletvu, postao predsednik , mister prezident najmoćnije unije sveta, i o čemu je govorio?! „Amerika neće da poklekne jer smo mi, njen narod, verni idejama naših predaka i poštujemo Ustav! Tako je bilo pre nas, tako mora da bude i u naraštaju ovog vremena.” Ako i nije mislio tako, rekao je to što svaki čovek na svetu rado sluša. Oduvek sam više cenila da mi se makar i licemerno osmehuju nego da mi iskreno okreću leđa! Više volim da se složimo da nešto samo izgleda kao da jeste nego da me uveravaju da je nemoguće. Nije mi se dopalo što je ceo Holivud stao iza Baraka Obame, ali posle njegove zakletve sa greškama i ispravkama, dvadesetominutnim govorom u sakou na vetru pokazao je da je pravi izabranik na pravom mestu. Može da postane vođa za pamćenje ako bude sledio svoje reči.