Samo jedan dan razlike u praznovanju državnosti – Srbija slavi svoju državnost u Orašcu, Kosovo slavi na celoj teritoriji prošle godine proglašenje države. Na srpskoj proslavi nema srpskog predsednika, dok sednicu kosovskog parlamenta direktno prenose i mnoge televizije balkanskih zemalja koje su priznale ovu samoproglašenu državu. Na Kosovu vatromet, u Orašcu neprijatni transparenti i hapšenja onih koji su ih nosili.

U Srbiji neradni dan, na Kosovu hiljade ljudi na ulicama.

Kosovski političari dobijaju poziv od Hilari Klinton da dođu u Ameriku, gde će im Obamin šef diplomatije potvrditi da i dalje imaju američku podršku u izgradnji svoje države, dok srpski predsednik dobija čestitku za Dan državnosti od ruskog i američkog predsednika.

Srpski predsednik objavljuje autorski tekst u „Vašington tajmsu” u kome kaže da Kosovo nikada neće biti država i da u Srbiji nikada niko neće priznati lažnu državu Kosovo, a u Crnoj Gori najavljuju uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Prištinom.

Sa dva autobusa, srpska opozicija otputovala je u južnu srpsku pokrajinu da podrži tamošnje Srbe, dok je srpska pozicija ostala na svojim pozicijama. Srbija poručuje da će se samo diplomatskim sredstvima boriti za očuvanje svoje teritorijalne celovitosti kao i za pobedu pravde i prava nad nepravdom i otimanjem teritorija, dok kosovski predsednik u svom svečanom govoru izjavljuje da su Kosovo do sada priznale 54 zemlje sveta, te da „posebno pozitivno ocenjujemo odluke o priznanju od strane susednih zemalja Makedonije i Crne Gore, dobre i prijateljske odnose sa svim zemljama u prvom redu sa našim prvim susedima samimtim i Srbijom”.

Ovo su samo neke od povezanih vesti koje čitamo u novinama u poslednja dva dana. Zaključak je da su svi u dobrim odnosima, da se niko nikome ne bi zamerao, da je međunarodno priznavanje samoproglašene države Kosovo neminovnost protiv koje će se Srbija boriti diplomatskim sredstvima, a da se diplomatskim sredstvima iAmerika bori da što više država u što kraćem roku prizna legat Bila Klintona iMadlen Olbrajt, pa da sledeće godine svi zajedno pošalju Srbiji čestitku za Dan državnosti.

Kako vidimo, Amerika lako šalje čestitke za dane državnosti iSrbiji iKosovu, jer poštuje Srbiju kao suverenu zemlju, ali poštuje iKosovo kome je obećala da će dobiti priznanja iz celog sveta. Okolnim balkanskim zemljama, svima je obećala svetlu evropsku (isvaku drugu) budućnost,pod uslovom da priznaju Kosovo, dok Srbiji ne osporava pravo da se diplomatijom bori za pravdu, te da piše duga pisma Ujedinjenim nacijama idrugim pravednim međunarodnim institucijama.

Sve što nije moguće nigde drugde, moguće je u Srbiji. Diplomatskim sredstvima, na njenoj teritoriji stvorena je druga država, čedo američkog pohoda na istok, pred kojim su Srbiji zaista vezane ruke. Agonija Kosova u stvari je samo srpska agonija – svima ostalima je sve jasno i sve im je potaman. Mir na Balkanu garantuje sada Hilari Klinton koja voli Balkan irado ga se seća, Srbija je udaljena istočna provincija novog Rimskog carstva.

Pitanje dobrosusedskih odnosa na Balkanu, pitanje dobrosusedskih odnosa Srbije sa Kosovom, ispostavlja se kao pitanje dobrosusedskih odnosa Srbije sa SAD. Diplomatija je svemoguća, ona obara zakone fizike, izakone logike.

Možda je zato naš Dan državnosti bio tako skromno obeležen. Srbiji je dozvoljeno da do mile volje viče „Pa to je nepravda”, poput Kalimera.

Srbija je samo mali znak pitanja na mapi Evrope. Kosovo je američki znak usklika, oštar i opominjući simbol novog svetskog poretka, sa kojim nema ni šale, ni iznenađenja.

A kad smo kod savremenog diplomatskog pravopisa, ne znam čega više treba da se plašimo – da Srbija bude samo tačka, ili tri tačke?

Nažalost, nastaviće se.

www.mirjanabm.com