Почео сам да потписујем књиге на ћирилици! Отприлике сваку другу. И то углавном онима којима се ћирилица згадила. "Еј, био си супер у Пешчанику!" "Је л′? Ево, стиже један аутограм на ћирилици"! Нисмо смели да дозволимо да нам отму цело писмо. То је доказ да на "нашој" страни има подједнако великих идиота као и на "супротној". Дозволили смо да паднемо на шибицарску фору. Довољна је била шачица искомплексираних изданака неонацистичке омладине, што уз помоћ шаблон-папира и ауто-лака прете по тротоарима свим пешацима који не пишу ћирилицом. Наша реакција на овакве глупости оставила нас је без тридесет фантастичних слова. Е, отимам ћирилицу назад! Веровали или не, на ћирилици може да се напише и "Младића у Хаг"! и "Пахомија у затвор"! Какве везе ћирилица има с њима? Откад је ћирилица заштитник ратних злочинаца? Откад је латиница заштитник демократије? Наравно да је свађање око писма врхунац идиотизма. Ах, колико је само идиотизама који управљају нашим животима! Свађање око тога ко је које вере? Врхунац идиотизма. Ко је за кога гласао? Врхунац идиотизма. Ко навија за Звезду, а ко за Партизан? Романтично, али ипак врхунац идиотизма. Да ли то значи да смо идиоти? До јуче си писао и ћирилицом и латиницом и данас ти нека будалетина каже да ниси Србин ако не пишеш ћирилицом и ти од сутра из ината почнеш да пишеш само латиницом? Да, идиоти смо.

Е, пошто смо открили топлу воду, да видимо и да ли има каменца у бојлеру. Прво што се намеће је теорија завере (Срби смо, мора се). Док се један део дебила одучава од писања слова Ш са цртом испод, а други део оштри каме да би казнио сваког ко пише слово Ш са квачицом изнад, шта се дешава иза свих тих дебилних леђа? Највероватније крађа пара, као и у свим осталим случајевима наметнутих идиотских подела. Али, ни теорија завере не би била могућа да грађани Србије просто не обожавају да их неко наложи на неку глупост, само да се не би бавили животом. Грађани Србије просто обожавају да заузму став, ма колико глупав био. Толико волимо да нам неко баци коску, да нећемо ни приметити да су нам ставили поводац док смо је глодали.

Наравно, наша држава није оперисана ни од морона међу политичарима (штавише), који су питање ћирилице и латинице упропастили на највишем нивоу. Наиме, "најодговорнији" међу нама осетили су да је прави тренутак за коначни обрачун са одвратним, дегенерично накривљеним, убилачким усташким словима. И латиница је избачена из устава. У Србији је данас званично писмо ћирилица, чиме смо коначно формално успели да одстранимо писмо-уљеза, из наших живота. Још само да избацимо латиницу и са компјутерских тастатура, са интернета, из видео игара, са телетекста на телевизорима, и још седамдесетак хиљада других места и на коњу смо!

Примењена ћирилица може се видети на таблама у центру Београда, на којима путник намерник може да види своју позицију у односу на главне београдске атракције. На овим мапама сва имена улица и називи објеката су на ћирилици, што ће рећи да служе странцима са одличним познавањем српског језика и ћирилице, ђацима из провинције које су довукли на сајам књига, као и народним посланицима, који имају проблем да пронађу народну скупштину и наплате милионске дневнице.

Наравно да је у случају "Ћирилица - званично писмо" поново реч о неуништивој способности наших политичара за шлихтањем свима који се мало јаче деру и не треба то схватати трагично. Боли нас уво, волимо и ћирилицу и латиницу, можемо да замислимо да нам је ћирилица рецимо син, а латиница рецимо ћерка, или да нам је ћирилица рецимо брат, а латиница рецимо сестра, или да нам је ћирилица рецимо отац, а латиница рецимо мајка. У сваком случају, нема ниједног ваљаног разлога зашто не бисмо обилато користили обе. Само не у истој речи.