"Nikom novac ne pada sa neba", napokon je postala poslovica koja treba da se izbaci iz upotrebe jer, prosto, više nije tačna.

Postala je toliko pogrešna, kao nekadašnja tvrdnja da je zemlja ravna ploča. I da se Sunce okreće oko Zemlje.

Dakle, otkako su solarni kolektori za proizvodnju struje i grejanje vode ušli u masovnu proizvodnju, omogućeno je običnom smrtniku da skuplja novac koji pada sa neba!

Nevernim Tomama dovoljno je reći da nam je Sunce podarilo život i sve na Zemlji, bez njega bi Zemlja bila samo jedna hladna, ružna kamenčina koja luta po svemiru.

Čak i ako je svemogući Bog stvorio sve, morao je da stvori Sunce, jer bez njega teško da bi mu Adam i Eva izdržali vasionsku zimu.

Zašto bi onda bilo nelogično da nas to isto Sunce permanentno časti, ovog puta štedeći nam skupe troškove neracionalnog grejanja i proizvodnje struje.

U Beogradu je pre neki dan postavljen prvi sistem za proizvodnju struje na krovu jedne poslovne zgrade.

Domaćin je shvatio da subotom i nedeljom, kad u kancelarijama nema nikoga, višak struje može da prodaje elektrodistribuciji.

Pa prvog u mesecu, kada se očitaju brojila, može da očekuje da mu na računu piše koliko je elektrodistribucija kratka njemu, a ne on njoj!

Vidim, banke su već krenule da reklamiraju kredite za "energetsku efikasnost", ali niko se zaista nije potrudio da objasni ljudima da energetska efikasnost u prevodu znači "novac sa neba".

Dakle, novim sistemima grejanja i hlađenja uz pomoć toplotnih pumpi i solarnih panela svaki potrošač, počev od malih domaćinstava, pa do velikih industrijskih kompleksa, može da smanji troškove struje i goriva za grejanje i osvetljenje za pet puta.

Kome matematika ide slabo, to u prevodu znači da umesto da plaćaš struju i grejanje 100, 500 ili 1.000 evra mesečno, rashod možeš svesti na 20, 100 ili 200 evra u navedenim slučajevima.

U Nemačkoj je, na primer, prošle godine instaliran sistem grejanja uz pomoć toplotne pumpe u više od 150.000 domaćinstava.

U Švedskoj je grejanje na toplotnu pumpu postala zakonska obaveza.

Investicije pokriva banka, čak i kod nas, naplaćujući se kroz ušteđeni novac od drastično smanjenih računa.

Kroz ove cene struje investicija se isplati za pet godina.

Nakon tog roka novac koji je odlazio u račune grejanja i struje ostaje vama u džepu.

U čemu je štos? Mora da negde ima neki keč?

Da, ima. Novac pada sa neba, i od pamtiveka je padao, zraci sunca su najveće blago koje naša planeta ima.

Napokon je osvojena tehnologija koja sunce pretvara u novac.

Ljudi koji su naučili da veruju svojim očima već ga uveliko skupljaju.

A kako se novac skuplja sa neba, možete pogledati na interesantnom domaćem sajtu www.centrala.org.yu.