Док највећи део опозиције готово свакодневно „призива” нове изборе и лицитира датумима њиховог одржавања, представници владајуће коалиције, насупрот томе, тврде да ће влада премијера Мирка Цветковића бити прва после 2000. године која ће истрајати цео четворогодишњи мандат. Понављајући да тренутно не размишљају о изборима, челници Демократске странке истичу да би противно интересима грађана било да се у великој економској кризи води изборна кампања, а затим и троши време на преговоре о саставу владе. Разлог за расписивање избора не виде ни у Г17 плус ни у Социјалистичкој партији Србије, јер како у медијским наступима истичу њихови функционери, коалиција на власти је стабилна и остварује програм на основу којег је формирана. И лидер Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић сматра да сада није време за гласање и предлаже да се то догоди  оног часа када Србија постане кандидат за чланство у ЕУ.

Једина која од оснивања доследно инсистира на расписивању ванредних парламентарних избора јесте Српска напредна странка, a заменик председника Александар Вучић тврди да зна да ће гласање бити одржано на пролеће 2010.

Без обзира на такве тврдње и на честа медијска предвиђања о датуму избора, аналитичари оцењују да је то време даље него што се чини. Ђорђе Вукадиновић, уредник „Нове српске политичке мисли”, сматра да су честа говоркања о ванредном гласању, између осталог, последица тога што и власт и опозиција третирају владу као „вештачку творевину и прелазно решење”. Он, међутим, подсећа да привремена решења умеју да потрају веома дуго, па би се нешто слично могло догодити и са Цветковићевим кабинетом. Причу о изборима, према његовом мишљењу, подстичу сувише честа размимоилажења странака владајућег блока, али и појава СНС-а, новог субјекта на политичкој сцени, који још није потврдио своју снагу на изборима.

Иако актуелну владу пореди са бродом тешким за управљање, председник Транспарентности Србија Владимир Гоати каже да тај брод ипак плови и да зато нема утисак да је крај владавине близу. Он истиче да би повољнија прилика за владајуће странке била тек када се стање економије поправи, а за то „нема никаквих изгледа пре друге половине следеће године”. Да власт сада не би имала са чим да изађе пред бираче сматра и Вукадиновић додајући да се тренутно виде само изневерена обећања о новим радним местима, о бесплатним акцијама и бржим евроинтеграцијама, док би поједина обећања тек могла да се остваре (укидање виза, учвршћивање веза са Русијом, Кином, несврстанима). „Кад то буду остварили, могли би озбиљно да размишљају о изласку на изборе”, истиче Вукадиновић.

Саговорници „Политике” сагласни су у оцени да су напредњаци партија којој одмеравање снага на биралиштима тренутно највише одговара. Због тога Вукадиновић сматра да није случајно што СНС помиње март 2010. године као термин избора, јер би до тада још ојачали. Гоати не сумња у искреност намере напредњака да изађу на изборе без обзира на то што би их, после евентуалне победе, сачекале тешке економске прилике. „Свуда у свету па и у Србији, победа је највиши циљ за све велике партије, па и када су очајни економски услови, јер странке верују да управо оне са својим програмом и кадровима могу да окрену точак историје”, објашњава Гоати.

У прорачуне када би којој партији највише одговарало да одмери снагу преко гласачких листића мора се узети у обзир и тренутни процес пререгистрације политичких странака, као и најаве Млађана Динкића да ће до краја године са локалним лидерима формирати унију региона и иницијатива Расима Љајића за регистрацију Социјалдемократске партије Србије. Због тога Гоати наводи да су, осим за ДС-а и СНС-а, избори за све остале странке питање опстанка. И према Вукадиновићевој оцени, од мањих партија власти једино СПС нема разлога да се плаши гласања, док то не одговара Г17 плус, па ће, како каже, Динкићева странка убудуће „мање љуљати владин чамац”.