Из политичког живота западног Балкана последњих месеци одлазе неки од најутицајнијих, али углавном не зато што су изгубили политичку битку на изборима него због тога што су доведени у везу са криминалом, корупцијом или ратним злочинима. Будући да се њихове политичке каријере гасе готово истовремено стиче се утисак као да неко „метлом” чисти Балкан. Најпре је из политичког живота Хрватске потпуно ненадано „самовољно”отишао премијер Иво Санадер правдајући то личним разлозима да би се врло брзо завртела прича о његовој корумпираности која је резултирала хапшењем. Бошњачки члан Председништва БиХ Харис Силајџић, који је сматран најекстремнијим босанским политичарем, са власти је сишао после избора. Као бомба одјекнула је и вест да се после година проведених у државном врху Црне Горе повлачи црногорски премијер Мило Ђукановић. Њега медији дуго називају главним босом у трговини цигаретама, а Италија је против њега повела и истрагу тим поводом. Последњи у низу је косовски премијер Хашим Тачи који ће, према многим прогнозама, због оптужби за трговину људским органима морати да одступи са власти упркос победи и америчкој подршци коју ужива.

Социолог Милан Николић је уверен да Европска унија жели да, поучена лошим искуством са Бугарском и Румунијом, унесе реда на западни Балкан пре него што се он прикључи европској породици.

„У Бугарској су на врло високим местима особе за које се зна да су, у најмању руку, имале везе са организованим криминалом. Верујем да то неће бити само кампања ограниченог трајања већ да ће то бити мало дуже и озбиљније рашчишћавање”, каже Николић.

Према његовој оцени што се земља више приближава ЕУ, а то се може видети на хрватском примеру, критеријуми су строжи и жели се више урадити. „Не заборавимо Томислава Мерчепа који је део тога. Он дуго није био процесуиран, а зна се за бројне злочине његове групе која је убила најмање 30 српских цивила”, подсећа Николић.

По мишљењу Ђорђа Вукадиновића, уредника „Нове српске политичке мисли”, истовремени одлазак са политичке сцене неколико балканских политичара је више сплет околности него организована акција ЕУ.

„Пре је реч о неколико паралелних токова који су се, више-мање случајно поклопили у овом тренутку. Када је реч о Санадеру та прича траје неколико година. О Ђукановићу – такође. Једина новина је Тачи. Али он би требало да је најмање изненађење. Грађани Србије навикли су на неправде и ми смо изненађени па чак и више затечени него они на западу иако то не би требало да буде случај. Навикли смо да се аргументи за злочине према Србима занемарују”, објашњава Вукадиновић.

Санадер је, како каже, више локална хрватска прича, Ђукановић је прича о регионалном криминалу, а Тачијев случај се односи на најстрашније злочине против човечности. Зато би, сматра Вукадиновић, било неправедно трпати Тачија у тај пакет јер је када се говори о њему реч је о најстрашнијем злочину. „Европа свакако жели да има стабилније прилике на Балкану и сигурно је да је оријентација ослобађање од кадрова који су сувише оптерећени прошлошћу”, истиче он.

Да ли европска „метла” може да стигне и у српско двориште?

Вукадиновић и Николић су сагласни да она у Србији, пре свега, може да се односи на бегунце које је оптужио Хашки трибунал.

„Прича о ратним злочинима је овде стално актуелна. А када је реч о о корупцији ми немамо тако крупних риба као што је Иво Санадер, имамо много мањих. У Србији је корупција системска и ендемска. А немамо ни таквог барона у политици као што је Мило Ђукановића. Немамо ни таквих патолошких злочинаца као што је Тачи. Зато не верујем да се нешто аналогно може десити и код нас”, сматра Вукадиновић.

Николић је уверен да ће и неки наши политичари који су учествовали у првобитној приватизацији доћи на удар јер је доста тога у овом процесу у најмању руку сумњиво.

„Многи тајкуни, такође, као и они политичари који су имали везе са организованим криминалом. Кампања је шира и обухвата и Македонију и Албанију”, сматра Николић оцењујући да Европа ради добру ствар покушавајући да унесе што мање криминогених елемената без обзира на то да ли се ради о ратним злочинцима, организованом криминалу или корумпираним политичарима.

Ј. Церовина