Bilo je to sasvim neočekivano. Iz DSS-a stigao je poziv redakcijama na radni doručak. Ali nije doručak iznenađenje, već činjenica da je predsednik stranke Vojislav Koštunica, nesklon javnim pojavljivanjima, odabrao taj način da predstavi mlade lavove. Bila je to prva organizovana promocija novih kadrova neke političke stranke u Srbiji u poslednjih ko zna koliko godina.

Na početku višestranačja u Srbiji, u poslednjoj deceniji prošlog veka, sve veće stranke imale su svoje „podmlatke”. Bili su to na izvestan način mladi jurišnici, skoro borbena jezgra, koja je imala svaka veća stranka. Najpoznatiji mladi lavovi iz tog perioda doživeli su sasvim različitu sudbinu. Ivica Dačić je postao lider socijalista, njegov kompanjon Goran Perčević je postao privrednik. Poslom se bavi i Goran Vesić, udarna pesnica Mićunovićevih i Đinđićevih demokrata. I drugi poletarac demokrata Jovan Nikolić je u biznisu a treći Slobodan Vuksanović je sada u DSS-u. Aleksandar Vučić, najistaknutiji mladi Šešeljev radikal, sada je pretendent naprednjaka na mesto premijera Srbije.

„Da li su za napredak političkog podmlatka značajnije sposobnosti ili dobar odnos sa vođom zavisi od lidera stranke”, kaže Goran Vesić. „Postoje lideri koji od mladih pokušavaju da izvuku ono najbolje i oni koji traže da budu glasačka mašina. Imao sam sreću da je Zoran Đinđić mladima pružio šansu i stvarao od nas političare. Nije se plašio da nas nauči onome što je znao.” Slobodan Vuksanović kaže da je važniji dobar odnos s vođom stranke. Cvijetin Milivojević, direktor pi-ar agencije „Pragma”, kaže da mlade u stranci u početku doživljavaju kao trkače, ali da oni „grizu”, raste im rejting i postaju konkurencija starijima. Vesić je u DS ušao 1989. kao brucoš. „Sa drugim mladim članovima stranke sedeo sam satima u hodniku prostorija stranke u hotelu ’Astorija’ i slušao rasprave na Izvršnom odboru, a nekoliko metara od nas sedeli su Borislav Pekić, Milovan Danojlić, Ljubomir Tadić, Vladimir Gligorov, Zoran Đinđić, Dragoljub Mićunović, Vojislav Koštunica, Nikola Milošević, Miodrag Perišić, Gojko Đogo i mnogi drugi. Bili smo počastvovani što nam se uopšte pružila prilika da te ljude slušamo dok diskutuju. Mladi uče od starijih, ponekad vas pitaju za mišljenje, ali to sigurno nije presudno za kreiranje politike stranke.” Vuksanović kaže da su mladi u stranci shvatili da stariji bez njih ništa ne mogu da urade (jer, ko će da lepi plakate) pa su uveli obavezu da na stranačke tribine ide i jedan mlađi član i da drži govor. „Izborili smo sva statutarna prava, ali bila nam je čast da prinosimo kafu Ljubi Tadiću i pivo Pekiću. Bili su divni prema nama, a naročito Gojko Đogo, i mi smo im bili zahvalni.”

Mladima se dodeljuje uloga jurišnika, partijskih boraca u međustranačkim obračunima. Koliko ih to čeliči a koliko kasnije opterećuje njihovu karijeru?

Vesić kaže da mladi stiču iskustvo kroz unutarstranačke borbe. „One su neka vrsta političke škole, a da li će uticati na karijeru zavisi od toga koliko je javnost uključena u sukob.” Milivojević misli da to može da bude opterećenje. „Dačić je primer uskostranačkog uspona jer je pravio karijeru ređajući funkcije u stranci, a Vučić je pravio karijeru na lojalnosti Šešelju i Nikoliću.”

„Mladi kadrovi ne mogu da budu kreatori politike stranke, niti mogu da menjaju principe ili strategiju stranke. To nije moguće ni u jednoj ozbiljnoj stranci. Ali, u okviru omladinske organizacije i stranke mogu da imaju sopstvene stavove, nove ideje i drugačiji način izražavanja”, kaže Vesić. Vuksanović kaže da su mladi u stranci bili zanesenjaci ali i kreatori. „Pravili smo rusvaj.” Milivojević misli da mogu da budu i kreatori i navodi primer Čedomira Jovanovića.

Vesić nije ostao u politici. „Moj život je u jednom trenutku krenuo drugim pravcem, bavim se drugim poslovima i nemam dodira sa politikom. Mislim da je dobro za srpsku politiku što su u njoj Dačić i Vučić. Poznajem ih dugo, u politici su prošli sve, došli do samog vrha, imali su uspone i padove i danas su zreli političari sa mnogo iskustva za svoje godine i siguran sam da su u stanju da donose dobre odluke u interesu građana.” Vuksanović kaže da je to stvar ličnog afiniteta. „Kada sam izgubio 20 godina, neću da odustanem.”

Da li je Koštunica promocijom novih ljudi poslao dve poruke: uskoro se povlačim i ovo je nova partijska elita i među njima je novi vođa? I da li nova mlada ekipa može na bilo koji način da promeni politiku DSS-a ili način njene prezentacije? Milivojević kaže da je Koštunica pre nekoliko meseci najavio skupštinu stranke. „Naredni izbori su verovatno njegovi poslednji. On je shvatio šta se dešava. Čini mi se da je Miloš Jovanović, savetnik za međunarodne odnose, Koštuničin izbor. Mladi će promeniti način prezentacije, i treba da ga promene, ali DSS neće menjati politiku. Koštuničin problem je to što prezire marketing. U DSS-u ne valja ni to što svi liče na predsednika stranke.”