Било је то сасвим неочекивано. Из ДСС-а стигао је позив редакцијама на радни доручак. Али није доручак изненађење, већ чињеница да је председник странке Војислав Коштуница, несклон јавним појављивањима, одабрао тај начин да представи младе лавове. Била је то прва организована промоција нових кадрова неке политичке странке у Србији у последњих ко зна колико година.

На почетку вишестраначја у Србији, у последњој деценији прошлог века, све веће странке имале су своје „подмлатке”. Били су то на известан начин млади јуришници, скоро борбена језгра, која је имала свака већа странка. Најпознатији млади лавови из тог периода доживели су сасвим различиту судбину. Ивица Дачић је постао лидер социјалиста, његов компањон Горан Перчевић је постао привредник. Послом се бави и Горан Весић, ударна песница Мићуновићевих и Ђинђићевих демократа. И други полетарац демократа Јован Николић је у бизнису а трећи Слободан Вуксановић је сада у ДСС-у. Александар Вучић, најистакнутији млади Шешељев радикал, сада је претендент напредњака на место премијера Србије.

„Да ли су за напредак политичког подмлатка значајније способности или добар однос са вођом зависи од лидера странке”, каже Горан Весић. „Постоје лидери који од младих покушавају да извуку оно најбоље и они који траже да буду гласачка машина. Имао сам срећу да је Зоран Ђинђић младима пружио шансу и стварао од нас политичаре. Није се плашио да нас научи ономе што је знао.” Слободан Вуксановић каже да је важнији добар однос с вођом странке. Цвијетин Миливојевић, директор пи-ар агенције „Прагма”, каже да младе у странци у почетку доживљавају као тркаче, али да они „гризу”, расте им рејтинг и постају конкуренција старијима. Весић је у ДС ушао 1989. као бруцош. „Са другим младим члановима странке седео сам сатима у ходнику просторија странке у хотелу ’Асторија’ и слушао расправе на Извршном одбору, а неколико метара од нас седели су Борислав Пекић, Милован Данојлић, Љубомир Тадић, Владимир Глигоров, Зоран Ђинђић, Драгољуб Мићуновић, Војислав Коштуница, Никола Милошевић, Миодраг Перишић, Гојко Ђого и многи други. Били смо почаствовани што нам се уопште пружила прилика да те људе слушамо док дискутују. Млади уче од старијих, понекад вас питају за мишљење, али то сигурно није пресудно за креирање политике странке.” Вуксановић каже да су млади у странци схватили да старији без њих ништа не могу да ураде (јер, ко ће да лепи плакате) па су увели обавезу да на страначке трибине иде и један млађи члан и да држи говор. „Изборили смо сва статутарна права, али била нам је част да приносимо кафу Љуби Тадићу и пиво Пекићу. Били су дивни према нама, а нарочито Гојко Ђого, и ми смо им били захвални.”

Младима се додељује улога јуришника, партијских бораца у међустраначким обрачунима. Колико их то челичи а колико касније оптерећује њихову каријеру?

Весић каже да млади стичу искуство кроз унутарстраначке борбе. „Оне су нека врста политичке школе, а да ли ће утицати на каријеру зависи од тога колико је јавност укључена у сукоб.” Миливојевић мисли да то може да буде оптерећење. „Дачић је пример ускостраначког успона јер је правио каријеру ређајући функције у странци, а Вучић је правио каријеру на лојалности Шешељу и Николићу.”

„Млади кадрови не могу да буду креатори политике странке, нити могу да мењају принципе или стратегију странке. То није могуће ни у једној озбиљној странци. Али, у оквиру омладинске организације и странке могу да имају сопствене ставове, нове идеје и другачији начин изражавања”, каже Весић. Вуксановић каже да су млади у странци били занесењаци али и креатори. „Правили смо русвај.” Миливојевић мисли да могу да буду и креатори и наводи пример Чедомира Јовановића.

Весић није остао у политици. „Мој живот је у једном тренутку кренуо другим правцем, бавим се другим пословима и немам додира са политиком. Мислим да је добро за српску политику што су у њој Дачић и Вучић. Познајем их дуго, у политици су прошли све, дошли до самог врха, имали су успоне и падове и данас су зрели политичари са много искуства за своје године и сигуран сам да су у стању да доносе добре одлуке у интересу грађана.” Вуксановић каже да је то ствар личног афинитета. „Када сам изгубио 20 година, нећу да одустанем.”

Да ли је Коштуница промоцијом нових људи послао две поруке: ускоро се повлачим и ово је нова партијска елита и међу њима је нови вођа? И да ли нова млада екипа може на било који начин да промени политику ДСС-а или начин њене презентације? Миливојевић каже да је Коштуница пре неколико месеци најавио скупштину странке. „Наредни избори су вероватно његови последњи. Он је схватио шта се дешава. Чини ми се да је Милош Јовановић, саветник за међународне односе, Коштуничин избор. Млади ће променити начин презентације, и треба да га промене, али ДСС неће мењати политику. Коштуничин проблем је то што презире маркетинг. У ДСС-у не ваља ни то што сви личе на председника странке.”