Александар Вучић није оспорио ниједан податак из „Политикиног” текста на који се окомио. Са тог становишта, а поштујући старо правило да су чињенице светиња, а ставови ствар слободног уверења, нисмо имали обавезу да објавимо његов одговор. Али, то смо учинили прво због самих чињеница, а друго због потребе да јавности ставимо до знања да не прихватамо да нас политичари (или било који други моћници) „прозивају” чим им се не допадне нешто што смо написали.

Дакле, прво о чињеницама. Свако ко прочита „спорни” текст разумеће да се у њему Вучићу не приговара недоследност и да су аналитичари чије смо изјаве узели показали разумевање за позицију у којој се налази руководство СНС-а. Узгред, Вучић нема начина да докаже тврдњу да је „Политика” Милану Николићу нудила да му „пуца у потиљак”, јер и заменик председника напредњака зна да то није истина.

Звучи прилично нелогично оптужити „Политику” да води прљаву кампању против Вучића, а затим захвалити аналитичару чији став доминира целим текстом. Унапред утврђени став има Александар Вучић, а „Политика” се само бави својим послом и не „прилагођава” изјаве саговорника претпостављеним жељама ове или оне партије. И то знају њени саговорници, укључујући и Александра Вучића, чије смо изјаве веома често преносили.

Нетачно је, такође, да „Политика” никада није писала о разликама у ставовима Бориса Тадића, Војислава Коштунице и других политичара које Александар Вучић наводи у свом тексту. Специфичност његовог случаја је чињеница да се од безрезервних похвала догурало до безрезервних осуда. Саговорници које смо консултовали кажу да је то разумљиво, а верујемо да такав став дели и већина наших читалаца.

Тачно је да многе оптужбе на Вучићев рачун нисмо објавили јер смо знали да се не заснивају на чињеницама. Иначе, „Политика” је у протеклих нешто више од годину дана велику пажњу посветила СНС-у, полазећи од чињенице да је реч о убедљиво највећој опозиционој партији у Србији.

Заморно нам је да претресамо документацију, али извесно је да смо у том раздобљу имали најмање пет интервјуа са Вучићем и са Томом Николићем (реч је о великим текстовима на више од половине странице или на целој страници), да је Вучић био чест гост у „Србија разговара”. Објавили смо и десетине краћих изјава функционера те странке о различитим темама. При томе нисмо били ни злонамерни ни добронамерни – напросто смо преносили чињенице и постављали питања од значаја за јавност или смо заузимали став о друштвено и политички важним питањима.

Следећи правила новинарске професије, супротно Вучићевим оптужбама о нашој послушности, предњачили смо, на пример, у изношењу чињеница о изборима у Бору а после тога у уводнику отворено критиковали владајући блок због срамне подвале са лажним рачунима у Бору. Не мислимо да смо тиме стали на на страну СНС-а, већ нам је циљ био унапређивање српског друштва. Нисмо тим поводом од власти добили ни писма, ни разгледнице.

На крају, изражавамо задовољство због отворености са којом је Вучић наступио према „Политици”. Држећи се обавезе да јавност обавештавамо о најважнијим догађајима, у шта свакако спадају и активности највеће опозиционе странке, и не помишљамо да било коме ускратимо простор у нашем листу. Надамо се да ће Вучић (али и сви политичари у Србији) почети да прихватају став да у медијима не може све да буде баш онако како они желе.

Колегијум уредника „Политике”