Налаз Државне ревизорске институције (ДРИ) који показује да су у појединим министарствима средства ненаменски трошена изазвао је подељена мишљења у врху владајуће коалиције. За председника Србије Бориса Тадића тај налаз био је повод за оцену да поједини министри не раде добро свој посао, са чим су се сагласили први потпредседник владе и министар полиције Ивица Дачић и министар економије Млађан Динкић. Премијер Мирко Цветковић је, према извештајима агенција, оценио да је влада у протеклој години добро радила свој посао и да „тим који побеђује не треба мењати”. О извештају ДРИ „смо почели да разговарамо, да сагледамо све чињенице”, додао је он. Премијер сматра да је реконструкција владе вечна тема која „повремено доживи неки врхунац, онда се мало спусти, па се поново поставља питање реконструкције владе”.

Политички аналитичари се слажу са Цветковићевом оценом и наводе да у прилог тези да није реално очекивати да ће доћи до неких кадровских измена у његовом кабинету говори и чињеница што се ни сада као ни раније не наводе имена министара који лоше обављају свој посао већ све остаје на уопштеној оцени. Да међу коалиционим партнерима нема расположења за персоналне промене говори и чињеница да чак и они који су сагласни са председниковом оценом никако не виде себе у улози прозваних. Напротив, када говоре о мањкавостима у раду „појединих” министара мисле на министре из других партија.

Критика на министарски рачун, такође, без конкретних прозивки, било је и прошле године, али све се завршило само на томе. Ни најављено оцењивање министара није реализовано. У априлу ове године Цветковићевом кабинету је први пут запретило озбиљније смањење из чисто економских разлога јер је Влада Србије једна од најгломазнијих у Европи, а економска криза озбиљно је уздрмала и Србију. Ни то, међутим, није био довољан разлог да се „скреше” број министарстава јер странке владајућег блока нису могле да нађу заједнички језик. Председник Тадић је тада оценио да је за смањење броја министарстава потребно неко време и да он убеђује коалиционе партнере како је неопходно да се такав захват спроведе.

„Овога пута мотив за реконструкцију другачији је него пролетос јер би се радило о једној врсти санкције за министре који су ненаменски трошили новац. Влада је сувише комплексна и у новој подели ресора требало би да се задовоље ’акцијe’ које има свака странка. Реконструкција није нешто што је неизводљиво, али чини ми се да је мало вероватно”,

каже Миодраг Радојевић, из Института за политичке студије. Он додаје и да би се реконструкцијом владе опозицији дао прави шлагворт за критику у парламенту.

Дејан Вук Станковић сагласан је са оценом да се тешко могу очекивати неке консеквенце по министре који су прозвани у извештају ревизора јер ни до сада нико од министара није позиван на одговорност због свог рада нити је смењен са функције. Он очекује да ће, уколико до реконструкције ипак дође, прво све бити договорено између лидера странака, а тек онда обелодањено.

„То би било урађено брзо и ефикасно, при чему би се применио сценарио добровољног одласка, а не неког помпезног смењивања. Сценарио би био потпуно другачији од онога који се сада најављује”, сматра Станковић. 

Према његовој оцени, најава реконструкције владе је више покушај да се неутрализује свеопшта лоша социјална ситуација у земљи. Владајућа коалиција је, како каже, врло вешто одузела опозицији тему јер је ипак посао опозиције прозивање министара.

Ј. Церовина

------------------------------------------------

Сузана Грубјешић, шеф посланичке групе Г17 плус у Скупштини Србије

Премијер није рекао на кога мисли, а не бих да читам мисли. Прави одговор на питање реконструкције треба да да премијер и нико други, он је састављао владу па нека он каже да ли му неко не ради добро, нека се изјасни. Мислим да неће доћи до промене наших министара, они раде добро.

------------------------------------------------

Бранко Ружић, председник Извршног одбора СПС-а

Ми ћемо о раду министара разговарати са својим коалиционим партнерима. Све оно што је помак у раду владе на реализацији прокламованих циљева је нешто о чему мора да постоји консензус. Сваки договор може да се постигне у колегијалној атмосфери. Уколико се на нивоу коалиције о томе буде расправљало спремни смо на разговор и договор. За сада та тема није била на дневном реду.