Драгана и Бора Јовановић-Џарил су познати земунски адвокати, који имају велико искуство у радним споровима. Познају обе стране медаље, јер заступају и отпуштене раднике и послодавце.

На основу своје дугогодишње праксе, износе податак да просечан радни спор у Србији траје око три године, иако закон предвиђа да се оконча за шест месеци. Дужину процеса објашњавају оптерећењем правосуђа. „И поред најбоље воље, судија у радном спору не може да оконча спор у предвиђеном року, јер једноставно не може да одржи више од једног до два рочишта у периоду од шест месеци. Жалбени поступак траје и по годину дана, тако да просечан радни спор у Србији, на жалост, траје три године.”

Како се најчешће завршавају процеси?

У одређеном, доста великом броју, радни спорови се заврше и неком нагодбом између парничних странака, било да је то исплата још неког износа отпуштеном раднику, или одустајање од наплате трошкова поступка у случају када радник прекида даље суђење, а понекад се радник и врати на посао. Ипак, у Закону о раду постоје и одредбе да послодавац не мора да прими поново на посао радника кога је отпустио, али мора да му исплати до 18 просечних личних доходака – ако је такав захтев поставио радник или и више ако је то предлог послодавца.

Ако се радник запосли на другом радном месту, да ли може и даље да води поступак за повратак на стари посао?

Нема сметњи да се радни спор поводом отказа настави иако је отпуштени радник нашао ново запослење. Поставља се питање интереса радника да такав спор настави и да ли има интереса да се по евентуалном успеху, врати на рад код послодавца који му је дао отказ. У пракси се то своди на плаћање одређене новчане надокнаде, било у оквиру законских одредби или према слободној погодби.

Да ли има ефекта да радник с отказом у руци, закуца на врата Инспекција рада?

Препоручили бисмо свим радницима да се на време упознају са правима која има инспектор рада у заштити права радника, јер су наша искуства о раду инспектора позитивна. Инспектор рада – према законским одредбама – може одложити извршење отказа који је послодавац дао раднику, до правоснажног окончања поступка пред судом. Ако имамо у виду да поступци, како смо навели, трају око три године (или чак и више), ово је велика и значајна заштита. Потребно је да се радник обрати инспекцији рада на својој општини или у граду (ако је у Београду) и да тражи одлагање извршења одлуке. Наравно да инспектор неће по аутоматизму донети решење у сваком случају, али ће свакако неоправдане и бахате отказе спречити. Решење инспектора подлеже провери кроз жалбу упућену ресорном министру, али је одлука министра коначна. Рокови су кратки и све се мора завршити у року до месец дана. Чини нам се да радници ово не знају довољно, тако да је важно да се о овим правима боље информишу.