Изгарање на послу у редовном пуном радном времену пожељно је и потпуно разумљиво. Због тога смо ваљда тражили радно ангажовање и добили поверење претпостављеног. Устаљена радна шема углавном изгледа овако: пет радних дана у недељи, по правилу осам сати дневно са плаћеном законском паузом од пола сата. Мимо тога, сво време овог света је наше, све док послодавац, односно природа делатности или организација рада, не захтевају прековремени рад. Само у случајевима више силе, изненадног повећања обима посла и када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран, на захтев послодавца,  радник је дужан да ради дуже од пуног радног времена. Ништа страшно ако је у складу са законом, не траје дуже од осам часова недељно, нити дуже од четири часа дневно по запосленом и подразумева увећану зараду. 

Међутим, како смо сазнали у Инспекторату за рад, у пракси инспекцијског надзора уочавају се бројни проблеми у примени овог правила. Наиме, све је већи број послодаваца који крше наведене законске одредбе, због чега је инспекција рада појачала надзор.

– Инспектор рада најпре врши увид у акта послодавца којима је утврђено радно време запосленог, распоред радног времена, постојање евиденција о радном времену и обрачунске листе исплаћених зарада. Следећи корак је утврђивање да ли постоји захтев послодавца за прековременим радом у складу са Законом о раду и да ли захтев садржи број часова прековременог рада. Уколико нема уредне документације подносимо захтев за покретање прекршајног поступка, кажу у Инспекторату.

Иако су за овај прекршај предвиђене високе новчане казне, инспектори рада у санкционисању поменутих повреда закона наилазе на тешкоће, пре свега због чињенице да послодавци нису законом обавезни да воде евиденције о раду тако да је тешко утврдити када је радник започео, а када завршио са радом. Инспектори сматрају да је поред појачаног инспекцијског надзора неопходно и прецизирати законске норме како би се ефикасније санкционисале повреде одредби о прековременом раду.