U austrijskim Malim novinama (Kleine Zeitung) na početku reportaže o Srbima, navodi se da su oni najbrojnija etnička grupa „stranaca“ u Austriji, ali se o njima jako malo zna. Novina se bavi životom Milana Milića, koji je u Beču osnovao taksi firmu koja ima 100 vozila. Ovako velika firma je, ipak, retkost za srpsku etničku grupu. O tome kako žive „naši zemljaci“ u prestonici Austrije, razgovarali smo sa magistrom Borkom Ivankovićem, savetnikom za integracije u gradskoj upravi Beča.

– Nije lako utvrditi tačan broj Srba u Beču, objašnjava Ivanković. Pozdano se zna da sa srpskim pasošem u prestonici Austrije žive 74. 000 žitelja. Oko 35. 000 Austrijanaca sa srpskim korenima ima pravo glasa na predstojećim oktobarskim izborima u Beču. Na ovaj broj treba dodate etničku populaciju Srba iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. A naravno u ovaj broj treba uključiti i one koji nemaju uredne „papire“, napominje Ivanković i zaključuje da se procenjuje da u Beču živi oko 180. 000 Srba, i da je po tome Beč najveći srpski grad u Evropi izvan Srbije.   

Po obrazovnoj strukturi, Ivanković zapaža da su tek u talasu migracija iz Srbije devedesetih godina prošlog veka, počeli značajnije da dolaze oni sa fakultetima. Pre toga, migranti su pretežno bili zanatlije ili ljudi sa osnovnom školom. U Beču je bilo 10. 000 nastojnika Srba, kako u opštinskim tako i u privatnim zgradama. Posle ukidanja Zakona o nastojnicima taj broj se smanjio, ali su zato neki od njih osnovali privatne firme za održavanje zgrada.

 Srpska populacija Beča pokazuje zavidan vitalitet u privatnom biznisu. Procena je da je 5-6.000 firmi u Beču registrovano na Srbe. To su obično manje firme, zapošljavaju između 5 i 50 zaposlenih. Redak je slučaj Milana Milića, koji je otvorio firmu sa 100 taksi vozila. Oblasti u kojima Srbi zarađuju za život i u kojima su cenjeni kao radnici i preduzetnici su građevinarstvo, ugostiteljstvo i saobraćaj.

Ivanković navodi i podatak iz ekonomsko-socioloških procena koji se u Austriji uzima kao prilično realan, da će austrijska privreda i dalje zavisiti od „uvoza radne snage“. Zbog niskog nataliteta austrijske populacije i produženog životnog veka, procena je da će do 2030. biti potrebno, u najskromnijim procenama, najmanje 100. 000 migranata za popunjavanje neophodnih radnih mesta. Dok neke procene idu čak i do milion novih useljenika do 2050. da bi se održao ekonomski rast zemlje i jedan od najviših životnih standarda u Evropi.

Ivanković je, inače, bivši novinar Radio-Jugoslavije, koji je ostvario emotivnu vezu sa Austrijankom. Imaju troje dece. Ivankovićev primer nije usamljen među Srbima u Beču. Za dobre i poštene radnike uvek će biti mesta u razvijenom svetu.

Nenad Novak Stefanović