У аустријским Малим новинама (Kleine Zeitung) на почетку репортаже о Србима, наводи се да су они најбројнија етничка група „странаца“ у Аустрији, али се о њима јако мало зна. Новина се бави животом Милана Милића, који је у Бечу основао такси фирму која има 100 возила. Овако велика фирма је, ипак, реткост за српску етничку групу. О томе како живе „наши земљаци“ у престоници Аустрије, разговарали смо са магистром Борком Иванковићем, саветником за интеграције у градској управи Беча.

– Није лако утврдити тачан број Срба у Бечу, објашњава Иванковић. Поздано се зна да са српским пасошем у престоници Аустрије живе 74. 000 житеља. Око 35. 000 Аустријанаца са српским коренима има право гласа на предстојећим октобарским изборима у Бечу. На овај број треба додате етничку популацију Срба из Босне и Херцеговине и Хрватске. А наравно у овај број треба укључити и оне који немају уредне „папире“, напомиње Иванковић и закључује да се процењује да у Бечу живи око 180. 000 Срба, и да је по томе Беч највећи српски град у Европи изван Србије.   

По образовној структури, Иванковић запажа да су тек у таласу миграција из Србије деведесетих година прошлог века, почели значајније да долазе они са факултетима. Пре тога, мигранти су претежно били занатлије или људи са основном школом. У Бечу је било 10. 000 настојника Срба, како у општинским тако и у приватним зградама. После укидања Закона о настојницима тај број се смањио, али су зато неки од њих основали приватне фирме за одржавање зграда.

 Српска популација Беча показује завидан виталитет у приватном бизнису. Процена је да је 5-6.000 фирми у Бечу регистровано на Србе. То су обично мање фирме, запошљавају између 5 и 50 запослених. Редак је случај Милана Милића, који је отворио фирму са 100 такси возила. Области у којима Срби зарађују за живот и у којима су цењени као радници и предузетници су грађевинарство, угоститељство и саобраћај.

Иванковић наводи и податак из економско-социолошких процена који се у Аустрији узима као прилично реалан, да ће аустријска привреда и даље зависити од „увоза радне снаге“. Због ниског наталитета аустријске популације и продуженог животног века, процена је да ће до 2030. бити потребно, у најскромнијим проценама, најмање 100. 000 миграната за попуњавање неопходних радних места. Док неке процене иду чак и до милион нових усељеника до 2050. да би се одржао економски раст земље и један од највиших животних стандарда у Европи.

Иванковић је, иначе, бивши новинар Радио-Југославије, који је остварио емотивну везу са Аустријанком. Имају троје деце. Иванковићев пример није усамљен међу Србима у Бечу. За добре и поштене раднике увек ће бити места у развијеном свету.

Ненад Новак Стефановић