Да ли је довољно одрешити кесу и довести најатрактивнија имена са светске фудбалске сцене да би се створио тим снова који ће жарити и палити кроз домаће првенство и Лигу шампиона?

Одговор на овопитање стићи ће веома брзо, када за коју недељу почну фудбалски шампионати у европским земљама. У овом тренутку са највећим интересовањем очекује се старт шпанског првенства, али ништа мање и енглеског, италијанског, немачког. Шпанско је у центру пажње, јер један од најславнијих европских клубова, краљевски Реал после дебакла у прошлом, ново дочекује са највећим амбицијама и највећим фудбалским звездама. Огроман новац потрошили су Мадриђани да би направили тим снова. Да ли ће довођење Каке,Кристијана Роналда, Бенземе, све самих врсних нападача бити довољно да се направи тим који ће се носити са конкуренцијом на домаћој и иностраној сцени? Одговор на ово питање које „мучи”фудбалске фанове, али истручњаке ускоро ћемо добити. Али остаје дилема која није од јуче – да ли је довољно скупити велика имена да би то резултирало и великим достигнућима.

Ништа без јаке одбране

Историја није на Реаловој страни. Много пута били смосведоци прављења тима снова, чији су резултати били разочаравајући. Па и последњи неуспешни састав био је најављиван као најрепрезентативнији, да би цела гарнитура превасходно Холанђана, данас била распродата.

Оно што је Мадриђанима недостајало у претходној сезони, недостаје им и данас и право је чудо да тога у Реалу нису свесни. Добар тим се не ствара преко ноћи, па макар у њему играло 10 Роналда. Најбоље екипе се бруше временом као дијаманти, стрпљиво од пажљиво пробраног материјала, попут болида Формуле 1, за који није довољно имати најјачи мотор па ће титула доћи сама посеби. Фудбалска игра се променила током последње деценије и практично нема аутсајдера коме је лако напунити мрежу. Сви знају да играју, сви трче, а посебно се бирају играчи за одређене улоге. Да ли су у Реалу превидели ту чињеницу када су се определили за најатрактивније нападаче? Јер, и прошле године Раул, Робен, Игуаин и другови имали су тим снова, гајили огромне амбиције, али су резултати били поразни. Оно што Реал није имао, а нема ни данас, је јак одбрамбени бедем пред својим голом и уигран средњи ред. Канаваро није више ни налик оном играчу са Светског првенства у Немачкој и ту је био њихов велики проблем, који ни сада није решен. Имати чврст бедем испред свог гола данас је неопходан предуслов за било какве озбиљније резултате. Много је доказа за ову тврдњу. Један Манчестер јунајтед је добар пример. Са двојицом централних бекова (Видић и Фердинанд) и чврстим средњим редом „црвени ђаволи” су стигли до финала Лиге шампиона и освојили домаће титуле. И сада већ троструки шампиона Италије Интер пример је да без сигурне задње линије нема успеха. Морињо је иначе познат по ставу да добри резултати долазе као плод јаке, чврсте и добро организоване одбране која делује на целом терену.

На другој страни Ливерпул, европски шампион из 2005. године, постао је то између осталог и због чврсте одбране у којој су доминирали Хипија и Карагер, заједно са Џерардом, Чавијем Алонсом, Шмицером…Данас је тај пар бекова прошлост. И један Бајерн, ма колико амбициозно стартовао са Риберијем и Тонијем, олако је примао голове и на домаћем терену, јер Лусио и Демикелис нису формат за европски врх. Примера има још. Челзи је био најјачи са Теријем и Карваљом пред својим голом. Португалац је пао у форми, испао из игре, и тек га је крајем прошле сезоне достојно заменио Бразилац Алекс.

На мети Барселоне: Златан Ибрахимовић, још увек фудбалер Интера Фото: АФП

Цена популарности…

На другој страни Барселона је пример тима састављеног од пробраних појединаца. Испред не баш увек сигурног голмана Валдеза ту су били Пујол, па откровење нови шпански репрезентативац Пике, затим Абидал, Дани Алвес, Јаја Туре, заједно са екипом „за мали фудбал”, мајсторима свог заната, Месијем, Чавијем, Инијестом, Етоом, који су својом способношћу да држе лопту колико им се прохте, на најбољи начин чинили бедем за противничке нападаче. Тај тим је остао неокрњен, са најуспешнијом годином у историји клуба иза себе. Да ли ће то бити довољно да и предстојеће сезоне буду страх и трепет за све ривале видећемо, али у овом тренутку нема разлога да у то не верујемо. Више од сто голова постигнутих у прошлом шампионату ваљда су довољан разлог за то.

Јер, ради се о врхунским играчима, професионалцима, који још нису прешли ону танку црвену линију иза које почиње суноврат а чему нису одолели ни један Бразилац Роналдо, нити његов репрезентативни друг некада феноменални Роналдињо, ни Дејвид Бекам, па Адријано, а сва је прилика да тим стопама иде и најплаћенији фудбалер у историји арогантни и надобудни Португалац Роналдо. Бреме популарности сломило је многе великане фудбалске игре који нису могли да одоле „светлостима позорнице”, медијској популарности, која по правилу фудбалску игру баца у сенку и подиже људску сујету до крајњих граница. Да ли ће од Роналда Реал имати највећи профит продајући клупске дресове са његовим бројем у више стотина хиљада примерака, или од његове игре и голова знаће се веома брзо.