Од извештача „Журнала”

Каунас – Четири године је Душан Ивковић од расположивих снага у српској кошарци извлачио максимум. Вешто је прикривао све слабости и о свом тиму говорио у суперлативу, иако је као искусан човек знао колико је та екипа далеко од врхунске. Поготово оне коју је водио деведесетих година, која нам је свима створила високе норме и апетите када је кошарка у питању.

Био је сасвим близу да му и овога пута пође за руком да нам створи илузију како је ова екипа умешна да оствари велике резултате. Сплет околности и пехова, одузео му је оружје (Величковића и Тепића) којим би могао да прикрије крхкост репрезентације. Било је довољно да се мало загребе и све слабости су испливале на површину...

Али, Ивковић ни после пораза који ће свакако скупо коштати нашу кошарку, није пуцао по играчима колико су појединци заслужили. Напротив, учитељ је смирено говорио о ученицима и заштитио их у већини ситуација.

– Важну и тешку утакмицу изгубили смо још у првој четвртини. Када почнеш утакмицу од 10. минута са 26 поена мањка тешко је победити. Теоретски могуће је добити следеће три етапе са по девет поена, али овога пута мој тим није био способан за такво дело – почео је причу Ивковић у делу конференције на енглеском језику.

По завршетку официјелног дела, следио је уобичајени део за српске извештаче.

- Видели сте да смо изгубили врло необично и неочекивано. Нисам могао да претпоставим да би до пораза могло да дође на овакав начин. Примити 34 поена за четвртину у дуелу тимова на истом нивоу такмичења се не дешава. Ни прича са играчима ми није помогла да схватим зашто су у игру ушли толико неприпремљени. Утакмица нам је била квалификациона, а од 16 промашаја ухватили смо само две лопте, а они пет од 11.

Застао је на тренутак, па наставио:

- То није кошарка за коју се овај тим припремао да игра. Личну одговорност прихватам и ово јесте моја највећа грешка. Ово су играчи који су далеко од зенита, па ће им ово бити једно велико искуство за будућност.

На констатацију да се поновио сличан сценарио као прошле године у мечу за треће место када смо били као издуван балон, што је Литванија максимално искористила, селектор се надовезао:

– Што се тиче психологије, најбоље могу да оценим себе и играче. Тада нас је оштетила Фиба, у хотел смо ушли у пола два ноћу, а Литванци су изашли пуни енергије. Слично је и сада, у поноћ смо били у хотелу, није било могуће реаговати тренингом... Могуће је да ментално нисмо били на потребном нивоу, али је далеко прецизније рећи да нисмо били тим који се припремао последње четири године. Сад се види колико нас је коштало одсуство Величковића који је лидер овог састава.

Констатовао је селектор да су све лоше ствари почеле да се нижу од доласка из Виљнуса, почев од Тепићеве повреде... Упитан да ли су његови изабраници засићени.

– Не верујем. Реч је о изузетно добрим људима који су провели доста времена заједно. Када су Олимпијске игре у питању морате да знате да су тренери минорне личности на њима, а да је сан сваког спортисте да учествује.

Затим је следила права дијагноза. Она коју није пријатно чути, потпуно истинита:

– Сигурно је да је потребно одређено време за детаљнију анализу. Али морамо да будемо свесни да немамо боље играче од ових. Без Величковића, Тепића и Рашића овај тим је осакаћен и не би могао да игра важнију улогу у било којој јачој лиги. У Грчкој не би био првак!

Упитан да ли је све лоше кренуло од пораза од Француске, одговорио је:

– Не бих рекао. Играчи су имали добру рачуницу. У првој фази кључне су биле утакмцие са Италијом и Немачком. У другој са Турском, за које неки написаше без покрића да су боранија. А ти исти Турци су промовисали Кантера, док ми нисмо понудили ни једно ново име. Рачунали смо да ћемо из лакшег костура у четвртфинале, али после повреде Тепића ту тренерског решења за замену није било. Да је Фиба оставила могућност да позовемо 14 играча, ту би био један или чак двојица за маневар, могли бисмо да направимо ротацију. Ова деца то нису могла да ураде. Ипак, не треба сваљивати терет на њихова плећа, боље од њих немамо – закључио је Ивковић.

Без обзира на речи једног од најбољих српских тренера свих времена, за неку од деце коју је заштитио приличи изрека „батина из раја изашла“.

Предраг Сарић

 ----------------------------------------------------

Са мном је лако...

Питање о даљим плановима, у преводу је значило да ли Ивковић планира да остане на позицији селектора.

– Што се мене тиче прихватио сам да радим овај олимпијски циклус. Не бих да причам о томе, није ни место ни време. Не могу вама да дајем нека саопштења, ред је да прво седнем са људима из савеза са којима сам и прихватио обавезе. Што се мене тиче, као и увек у животу, врло добро нам шта ћу урадити.

Одговор какав ће бити расплет крије се у следећој Ивковићевој реченици:

– Има неке логике у овој ситуацији...

Осећам се тужно и слабо

Колега из Русије је констатовао да је Ивковић са стране деловао врло мирно, чак и кад је разлика премашивала 25 поена.

– Моја филозофија је врло јасна, мораш да учиш играче. Наравно, преузимам највише одговорности, али морам да вам кажем да се тренутно осећам врло тужно и слабо, а иако сам причао са играчима немам одговора зашто смо играли толико лоше. Играо сам хиљаде утакмица у каријери, али ми се никада овако нешто није десило.

Утакмица без значаја је глупа

Стране колеге интересовало је Ивковићево мишљење о дуелу за седмо место са Словенијом.

– Словеначки тренер и ја смо велики пријатељи – почео је излагање стратег Србије. – На припремним турнирима имали смо прилику више пута да гледамо ривала. Али меч који нема значаја врло је глупо играти, поготово кад је реч о 11. утакмици на турниру. Морам да припремим изабранике да буду тим и играју за понос!