Otišli su naši najbolji rukometaši na Deveto evropsko prvenstvo u Austriju s ciljem da barem ponove rezultat s prošlogodišnjeg Svetskog prvenstva u Hrvatskoj kada su bili osmi. Pitanje plasmana u drugu rundu se gotovo nije ni postavljalo. Pogotovo što im je za proboj među 12 najboljih kontinentalnih selekcija bila neophodna makar jedna pobeda.

Ipak, desilo se nešto što pre početka šampionata ni najveći pesimisti nisu mogli ni da naslute. Posle samo pet dana Srbija se vratila s prvenstva pognute glave. Skor – remi s Islanđanima i ubedljivi porazi od Danaca i Austrijanaca bio je dovoljan tek za 13. mesto, što je najgori plasman naših rukometaša na nekom velikom takmičenju.

Razočaranje je ogromno. Tim pre što smo smo u duelu koji nam je odlučivao sudbinu do nogu potučeni od domaćina prvenstva, ujedno i jedinog debitanta u Austriji!

Branislav Pokrajac nema nikakvu dilemu ko je isključiv krivac za debakl u Austriji. Iskusni stručnjak, osvajač olimpijskih zlata i kao igrač i kao selektor, smatra da Savez, kao nosilac svih rukometnih aktivnosti u našoj zemlji, snosi najveću odgovornost.

– Godinama se pred ogromnim problemima okreće glava u stranu. Pesak nam curi na sve strane ali to kao da niko ne želi da vidi. Nije samo pitanje seniora i njihovog učešća u Austriji. Mlađe kategorije prošle godine nisu uspele ni da se plasiraju na neko veliko takmičenja. Šta je s tim problemom i ko uopšte vodi kadete i juniore. Da li uopšte postoji plan i strategija razvoja rukometa. Ne verujem. Pitanja je mnogo, a čisto sumnjam da ćemo dobiti bilo kakav odgovor od ljudi koji vode naš rukomet. Posle svega bilo bi moralno da se povuku, ukoliko i zaista vole ovaj sport kao što pričaju – kaže Pokrajac pod čijim je vođstvom reprezentacija osvojila bronzu na Svetskom prvenstvu u Francuskoj.

Bilo je to ujedno poslednje odličje naših rukometaša, a naredne godine ćemo „slaviti” deceniju od njegovog osvajanja!

Pokrajac je mišljenja da je bila greška što Cvetkoviću nije pružena prilika da vodi reprezentaciju i u Austriji. Tek posle ovog takmičenja, smatra, trebalo je podvlačiti crtu.

– Nakon Hrvatske je konstatovano da su nas loša odbrana i umor igrača koštali boljeg plasmana od osmog mesta. Zbog toga je trebalo dati Cvetkoviću priliku da popravi te nedostatke na narednom prvenstvu, tim pre što mu je Hrvatska bila prvo veliko takmičenje – ističe Pokrajac i nadovezuje se na izbor Hasanefendića. – Čudi me da je ovako iskusan stručnjak uopšte prihvatio da preuzme reprezentaciju samo tri meseca od početka velikog takmičenja. Verovatno se prevario u proceni da za tako kratko vreme može da promeni sve što je zamislio. Poznajući ga, čisto sumnjam da će želeti da posle svega ostane na klupi nacionalnog tima.

Pokrajac kao prvu zamerku ističe same pripreme za Austriju:

– Španci, koji godinama ratuju sa svojim klubovima za svaki slobodan termin, uspeli su da povežu više od 20 dana priprema, a nama je navodno trebalo da bude dovoljno svega deset. Pored kratkog vremena mislim da ono nije utrošeno na najbolji način. Akali smo se od Slovenije do Francuske i tamo u duelima s domaćinima poslužili izgleda samo kao dobar sparing partner. Odmah u startu mi je bilo čudno kada su pet dana uoči prvenstva svi uglas izjavljivali da su spremni za šampionat. Sportska forma je osetljiva stvar i ne može da se postigne za tako kratko vreme, a mi smo je navodno postigli za samo šest dana – čudi se Pokrajac.

I u samom konceptu igre u Austriji je, kako kaže, bilo, za njegov račun, čudnih odluka:

– Pokušali smo da „serviramo” protivnicima 5-1 i 6-0 odbrane. Pogotovo u ovoj prvoj se nismo snašli. Ovu zonu u svetu jednio Francuzi igraju na visokom nivou i to što im je sama metodoligija u radu s mlađim kategorijama prilagođena tome. Suprotnom njima mi u zvaničnim takmičenjima najmlađih kategirojama imamo rampu za sve odbrane osim 6-0 tako da ne možemo da očekujemo da u seniorskoj kategoriji naši igrači sami od sebe „proigraju” 5-1. S druge strane odbranu 3-2-1 koja nam je donela sva odličja na velikim takmičenjima više niko ni ne pominje. Iz prostog razloga što je ona najzahtevnija i što nema niti vremena niti volje da se neko njome ozbiljno bavi. Hrvati, recimo, još nisu odustali od nje a sami vidite gde su oni a gde mi!

I pokušaj da u napadu protiv Islanđana i Danaca igramo sa dvojicom pivotmena Pokrajac vidi kao problematičnu iz razloga što je Toskić ulazio s levog, a ne desnog krila:

– Nikčević je nadrljao jer je umesto njega počinjao Toskić iako se znalo da su nam leva krila kvalitetnija od desnih. Tako smo sebe dovodili u situaciju da u igru s dvojicom pivotmena na terenu imamo slabije krilo.

Pokrajac primećuje još jedan važan detalj – kada god raste pritisak opada kvalitet same igre.

– Protiv Austrijanaca smo počeli da padamo čim je meč ušao u neizvesnu završnicu. Jednostavno, poslednjih nekoliko godina sve važne okršaje igrali smo u Nišu iz prostog razloga jer je tamo teren „vruć”. Čim moramo da igramo bez velike podrške sa strane ulazimo u problem.

Pokrajac na kraju kaže da smo zbog neplanskog rada proćardali još jednu priliku da stvorimo jaku reprezentaciju.

– Pre četiri godine, kada je oformljena ova ekipa, prosek starosti igrača bio je oko 24 godine. Od tada smo u proseku po igraču „ostarili” po četiri godine, a za to vreme reprezentativci su popeli broj utakmica za državni tim na oko 72. Koliko se za to vreme napredovalo. Uopšte, sudeći prema kretanju rezultata. Prvo smo propustili tri velika takmičenja, potom osvojili osmo mesto u Hrvatskoj, a onda otišli korak unazad u Austriji. Za to vreme jedino što smo naučili jeste kako se gube važni mečevi. Bojim se da samo čudom može da dođe do nekog značajnijeg napretka. Evropsko prvenstvo u Srbiji je na pragu, a medalja na tom takmičenju, koju svi najavljuju, sudeći prema trenutnoj situaciji je u zaista debeloj magli. Isto važi i za budućnost srpskog rukometa ukoliko ne dođe do oštrih zaokreta na svim nivoima – zaključuje Pokrajac.

-----------------------------------------------------------

Marjanović: Stojim iza Hasanefendića

Predsednik Rukometnog saveza Srbije Velimir Marajnović nije mogao da sakrije razočaranje nakon rane eliminacije Srbije na Evropskog prvenstva. Prvi čovek srpskog rukometa i najveći zagovornik dovođenja Hasanefendića na klupu nacionalnog tima, ipak, čvrsto stoji iza selektora:

– Plan nije ispunjen i tu nema šta da se doda. Postojala je ogromna nesrazmera između mogućnosti ekipe i onoga što su prikazali na terenu. Zašto je to tako pokazaće analiza. Verovatno je bilo premalo vremena da se ekipa prilagodi na sve promene koje su, siguran sam, neophodne da bismo došli do velikog rezultata. Spreman sam da istrpim svu kritiku javnosti jer mislim da je ovo jedini put koji vodi do uspeha. I Španci prošle godine nisu uspeli da se plasiraju u drugu rundu Svetskog prvenstva pa nisu odmah posegli za smenom Rivere. Danas su u Austriji na pragu polufinala. Moja želja je da Hasanefendić, u čije trenerske kvalitete ne bi trebalo sumnjati, ostane na klupi Srbije do 2012, kako smo se načelno i dogovorili – bio je nedvosmislen Marjanović.

N. Bojičić