Озбиљна сумња у наше рукометаше која се родила после меча с олимпијским вицепрваком, упркос томе што смо исчупали бод, само се продубила након дуела с европским прваком. У другом колу Б групе Европског првенства у Аустрији доживели смо пораз од Данске – 28:23 (15:9) и тако дошли у ситуацију да спас морамо да тражимо сутра против домаћина, и то оскољеног јучерашњим ремијем с Исланђанима.

Није страшно што смо глатко изгубили од тренутно једне од најјачих светских екипа. Оно што забрињава јесте игра наших која је била још блеђа у односу на први меч шампионата. Без праве идеје у нападу и с недефинисаном одбраном, у којој ни голмани нису били на висини задатка као у првом колу, од почетка до краја смо били у инфериорном положају не успевши ни једном да изједначимо резултат. Барем.

На мегдан Данцима смо изашли с најавом да можемо да их оборимо на плећа први пут после Игара у Монтреалу 1976. Разлог за оптимизам нађен је и у последњем окршају с њима прошле године на Светском првенству у Хрватској. Међутим, за разлику од тог дуела, који смо несрећно изгубили у последњој секунди, у синоћном ни једног тренутка нисмо дошли у прилику да их угрозимо, постигавши на крају свега 23 гола чак 13 мање него лене у Поречу.

– Кренули смо у утакмицу са великом амбицијом да обезбедимо пролазак у други круг. Замисао је била да једном агресивног игром у одбрани, која евентуално не одговара Данској, да освојимо лопте са којима ћемо касније направити позитиван резултат. То нам је била жеља и тако смо се припремали. Међутим, показало се да тај концеп не функционише. Нисмо имали нити хероје, нити велику помоћ голмана, а и судије су мало цепидлачиле и наравно да смо сви разочарани. Бековска линија је била јако спора, стајали су на великој даљини од гола, покушавали са индивидуалним акцијама нешто да ураде, без правих шанси за прави шут за гол. То није било добро. Ипак, верујем да ћемо победити Аустрију и ући у други круг – казао је селектор Србије Сеад Хасанефндић после меча.

Држали смо колико-толико корак с Данцима све до седмог минута али је одмах на почетку било очигледно да је само питање времена када ћемо посустати. Као да и против Исланђана нисмо имали решење за плитку 6-0 зону с дубоким изласцима на наше бекове. Уместо да брзим преносом лопте правимо вишак за крила или за пивотмена на црти све се сводило на индивидуалним покушајима бекова Илића, Шешума иСтанковића да преко средине нађу пут до гола. А ту су их чекале громаде Јоргенсен и Каспер Нилсен који су перфектно руководили одбраном свог тима.

Од 4:3 за тили час на семафору је стајало 7:3 за противника и већ у десетом минуту Хасанефендић је морао да затражи тајм-аут. Ипак, једноминутно хлађење није донело било какав бољитак у нашој игри. Данци су беспрекорно изводили контранападе, пре свега преко брзоногих Егерта и Линдберга, док су наше постављене зоне прво 5-1, а потом и 6-0 надмудривали највише преко црте. Поред Егерта и Линдберга неумољив је био и пивотмен Михаел Кнудсен, који је правио прави дар-мар на линији.

Покушао је наш селектор да променом организатора игре прене наш напад, али после Шешума ни Ненадић, па Анђелковић, а на крају и Вучковић нису успели да повежу испрекидане редове. У 26. минуту имали смо чак седам голова заостатка (14:7) и већ тада се назирао исход овог меча.

У настваку слика се није мењала све до самог финиша, када смо серијом 5-1 успели у 57. минуту да се приближимо на три гола разлике (26:23). Међутим, Данци нам нису дозволили да направимо чудо као у мечу с Исландом. Головима Хансена и Линдберга запечатили су нам судбину.

– Лоша игра у нападу и одбрани. Јако лоше смо отворили и ову утакмицу, као и меч са Исландом. Не делујемо као екипа, тешки смо у ногама, не личимо на себе и не личимо на екипу која је јако добро играла у припремном периоду. Шта је ту је. Имамо два дана нову утакмицу са Аустријом, да се опоравимо и вратимо у живот. Тај дуел је бити или не бити. Не желим да коментаришем суђење, а очигледно је проблем у нама – било је мишљење Ненадића након пораза.

Хасанефендић има дан паузе да опорави тим и да га припреми за сутрашњи дуел са нимало наивним Аустријанцима. У сваком случају уколико желимо да избегнемо катастрофу у Аустрији морамо да нађемо начин да се домогнемо друге рунде. С тренутном игром пласман међу 12 најбољих екипа је дугачком штапу тако до сутра под хитно мора нешто да се промени.

Дворана: „Интерспорт арена”. Гледалаца: 6.000. Судије: Васлав и Новотни (Чешка). Седмерци: Србија 3(2), Данска 3(3). Искључења: Србија 12, Данска 6 минута.

СРБИЈА: Станић, Перић, Пејановић, Којић, Шешум 4, Ничкевић 2, Стојановић 3, Тоскић, Илић 4(2), Марковић, Анђелковић, Лапчевић, Виловски 2, Вучковић 3, Ненадић 1, Станковић 4. Селектор: Хасанефендић.

ДАНСКА: Хвит, Јакобсен, Могесен, Лаен, Јоргенсен, Кристијансен, Х. Кнудсен, Егерт 10(3), Спелеберг 1, М. Кнудсен 4, Л. Хансен, Линдберг 5, Сондергард 1, М. Хансен 5, К. Нилсен, М. Нилсен 2. Селектор: Вилбек.

-----------------------------------------------------------

Само победа сигурно води у Беч

Уколико не желимо да такмичење у Аустрији завршимо већ после прве рунде сутра морамо да савладамо домаћина. Једино у том случају обезбедили бисмо сигуран пласман у „бечку” групу где иду по три најбоље екипе из наше групе и Граца (Хрватска, Русија, Норвешка и Украјина). И бод би нам био довољан за пролаз даље али само у случају да Данска у последњем колу савлада Исланд са шест и више голова. Јер уколико Данска и Исланд одиграју нерешено или слави Исланд, а ми ремизирамо с Аустријом, поред Данаца и Исланђана и домаћин би ишао даље због боље укупне гол-разлике.

Н. Б.