Дан када је стао живот у Смедереву

Смедерево – Писак локомотиве на железничкој станици и црквена звона тачно у 14 сати и 14 минута, 5. јула је по 73. пут зауставили су Смедерево на трен, у знак сећања на дан у коме је скоро читав град у неколико секунди сравњен са земљом. Тог 5. јуна 1941. године од експлозије муниције у Деспотовој тврђави страдало је више од половине грађана, а овај кобни датум црним словима је уписан у историју некадашње престонице као највећа трагедија у вишевековној прошлости.

Смедерево се више од седам деценија клања жртвама, али је тачан број пострадалих као и узрок разорне експлозије још увек мистерија. Процене и дан данас варирају. Све се своди на лицитирање да је погинуло између две и по и пет хиљада људи. Комисија за обнову Смедерева тада је обелоданила да је од 2.400 кућа у граду неоштећено остало само 25. Да је разорна моћ петојунске експлозије била незапамћена, говори податак да је у пречнику од десетак километара од тврђаве све сравњено до темеља. На месту експлозије остао је сабласни кратер дубок око девет, а пречника чак педесет метара. Хроничари бележе да се на град у трену сручило око четири хиљаде тона камена из зидина древне тврђаве.

Извлачење жртава (Фото Музеј у Смедереву)

Смедерево се годинама дизало из пепела, али се подигло. Жртве су неповратне, а околности тог кобног 5. јуна пре 73 године само су повећале њихов број. На несрећу, у граду на Дунаву био је пијачни дан. Све се сјатило у Смедерево – и старо и младо. Гимназијалци су добијали дипломе, учитељи из среза су дошли по плату, трговци изнели робу, а из околних села похрлили у пазар... Многи који су завршили обавезе похитали су да стигну на воз за Велику Плану који је по реду вожње кретао у 14 сати и 12 минута. На несрећу, требало је прикачити додатну локомотиву да би се сви укрцали. Каснило се само два минута, али довољно да у тренутку погине више од 1.500 путника – сви који су желели, а нису успели да напусте Смедерево. У експлозији је страдало и 17 глумаца Српског народног позоришта из Новог Сада који су гостовали у Смедереву, као и хиљаде других мештана и гостију.

Према неким проценама, Немци су након окупације лагеровали у тврђави више од 400 вагона муниције и тридесетак вагона експлозива и барута. Како је дошло до експлозије, ни дан данас није утврђено. Ни историчари не деле исто мишљење. Једни сматрају да се муниција самозапалила, други пак заговарају тезу да је реч о комунистичкој диверзији. Ови други тврде да је експлозија чист терористички чин који је својевремено заташкан, да не би испливала неслагања на релацији Стаљин–Тито. Конкретних доказа нема ни за једну тврдњу. Породице жртава још чекају истину.

Смедерево је по устаљеној шеми одало почаст страдалима – парастосом код Спомен-костурнице на Старом градском гробљу, комеморативним окупљањем код споменика недалеко од тврђаве и полагањем венаца.

Спомен-костурница подигнута је 1942. године и на њој је уклесано само 485 имена, без имена страдалих путника из воза 4714. Већина суграђана које је експлозија покосила сахрањена је у заједничкој гробници на улазу у гробље. Без имена и обележја Дан трагедије некада се звао „Заветни дан” по идеји тадашњег комесара за обнову града Димитрија Љотића. После Другог светског рата па све до 1981. године догађај је носио име „Пети јун“, након чега је прекрштен у „Дан незаборава”.

Пад тврђаве за три секунде

Упаљени експлозив створио је у ваздуху оркан брзине око 5.000 метара у секунди, а јачину 10 милиона коњских снага, пише у бројној литератури. Срушио је за две, три секунде половину зграда у Смедереву, а половину оштетио. Најтеже је настрадао део тврђаве ка центру града. Сви се слажу да није било деспотовог здања, његових стамених кула и градског платна, размере катастрофе биле би много веће.