Ћуприја – Фабрика сточне хране „Компонента“ из Ћуприје има најширу лепезу производа у Србији. Међу више од 50 врста хране за све животиње, производе чак и храну за куниће и чинчиле. Поред тога, она је здравија, јер има повећан проценат омега-3 масних киселина, па животиње које је конзумирају дају млеко, месо и јаја са такозваним здравим холестеролом. Фабрика је оригинална и по најсавременијој лабораторијској опреми и технологији, али и по томе што ће у време када сви штеде само до краја године у још савременију технологију уложити преко 5.000.000 евра, а у инфраструктуру још 2.000.000 евра.

– На ове инвестиције смо се одлучили након недавног потписивања уговора о пословно техничкој сарадњи са холандском фирмом „Пре Мерво“. Уговором је предвиђено да користимо део премикса који се не производе на српском тржишту, да креирамо нове заједничке производе, којих, такође, нема на нашем тржишту, да наши стручњаци одлазе на обуку у Холандију, а њихови нутриционисти да обилазе наше фармере и дају им одговоре на технолошке захтеве у Србији – наводи за „Политику“ директор „Компоненте“ др Раде Јовановић.

Стручњаци ове фабрике очекују да већ до краја године квалитет својих производа подигну на највиши могући ниво и да по сточној храни више нико неће моћи да им парира у Србији, а крајњи циљ је извоз у земље ЕУ. „Компонента“ годишње произведе око 70.000 тона хране, а извезе око 40 процената, у вредности од 6.000.000 евра.

– Применићемо холандски концепт развоја пољопривреде, који подразумева да је фабрика у функцији фармера. Како српским фармерима недостаје знање, суштина је да Холандију преселимо у Србију. На пример, крава нашег фармера годишње у просеку даје 8.000 литара млека, а у Холандији 12.000 литара. Наше фармере научићемо како да и они то постигну – каже власник „Компоненте“ Драгослав Милисављевић и додаје да ће прва три технолога на обуку у Холандију кренути 14. јуна.

Занимљиво је да је по едукацији пољопривредника ова фирма већ била јединствена у Србији. Наиме, она не продаје само храну, већ њени стручњаци на терену врше обуку фармере како да правилно користе њихове производе и како да остваре што већи профит.

– Све већи број „озбиљних“ фармера прихвата наше савете. Тренутно, на пример, хранимо преко 1.100.000 носиља са стотинак фарми у Србији и пуно фарми у бившој Југославији. Ипак, треба убедити фармере да уместо класичне смесе концентрата користе онај са омега-3 масним киселинама, као и купце да у самопослузи купују јаја с омега-3 масним киселинама. Само два таква јајета у људском организму праве апсолутни баланс. Такође, када човек једе месо животиња које су користиле ту храну, исто је као да је појео рибу с највише омега-3 масним киселинама – тврди Јовановић за наш лист.

З. Глигоријевић