Србија

Лесковачком ајвару међународни сертификат

Отворен пут до земаља чланица Лисабонског аранжмана, што представља велики подстрек произвођачима

Лесковац – Након што је маја прошле године Завод за интелектуалну својину Србије издао решење о заштити географског порекла и имена познатог специјалитета од паприке, под називом „Лесковачки домаћи ајвар”, уследило је и међународно признање овом лесковачком и српском бренду. Светска организација за интелектуалну својину (WIPO), са седиштем у Женеви, издала је сертификат о међународној регистрацији имена порекла лесковачког домаћег ајвара, заведен 5. априла, под редним бројем 904. Тиме су овом лесковачком специјалитету отворена врата 28 земаља, чланица Лисабонског аранжмана, међу којима је и неколико чланица Европске уније – Италија, Француска, Мађарска, Чешка, Словачка, Португалија.

– Ми нисмо чланица Европске уније и ово је био једини начин да тај производ заштитимо у другим земљама, потписницама Лисабонског аранжмана. Тако је лесковачки домаћи ајвар прокрчио пут до Европе. Ово је снажна подршка лесковачким произвођачима, али и промоцији Лесковца и околине. Као што је Швајцарска позната по чоколади, тако је Лесковац познат по ајвару и роштиљу, каже за „Политику” Владимир Бојовић, стручни сарадник у Регионалној привредној комори у Лесковцу, која је пре неколико година и покренула иницијативу брендирања и заштите овог лесковачког специјалитета.

Од идеје до признања ознаке географског порекла, што је основни услов за брендирање једног производа, протекле су две године и четири месеца, а до добијања међународног сертификата прошла је још непуна година, односно нешто више од месец дана од уплате за трошкове сертификовања. По речима нашег саговорника, лесковачки домаћи ајвар је већ био заштићен у Србији, што је олакшало пут до међународне заштите.

– Успели смо да за нешто више од месец дана добијемо ово велико признање Светске организације – бироа за интелектуалну својину. Земље на које се аранжман односи конституисале су посебну унију за заштиту индустријске својине. Оне преузимају обавезу да у складу са условима аранжмана на својој територији штите ознаке географског порекла производа других земаља. Добијањем овог сертификата производи добијају значајно маркетиншко средство за наступ на тржишту. У овом случају, нико осим произвођача с подручја Лесковца и Јабланичког округа неће моћи да продаје ајвар под називом „Лесковачки домаћи ајвар”, објашњава саговорник „Политике”.

Бојовић подсећа да се овај заштићени специјалитет не производи индустријски, већ ручно у домаћој радиности, због чега и носи ознаку „домаћи”. Такође, карактеристично је да се прави од паприке са заштићеног подручја, чак не са целог подручја Јабланичког округа, већ само са одређене надморске висине. Циљ је да се одржи квалитет и унапреди традиционални начин производње. Лесковачки ајвар је препознатљив по укусу који се разликује од индустријски произведеног ајвара.

Ово је, иначе, трећи српски бренд с међународним сертификатом, после фрушкогорског вина „бермет” и хомољског меда.

Милан Момчиловић

објављено: 10.04.2012

Последњи коментари

Milance Paprikarce | 10/04/2012 21:20

Ma dal' je moguce 40000 tegli po $5 to mu dodje oko $200K. OK mala zemlja i tih 200000 nije za bacanje ... al' koliko je profit od tih $200000. Jedino dobro u svemu tome je sto ce Srbi nauciti kako da patentiraju proizvode. Ulazite malo vise u znanje nego u paprike i ajvar. Ajd u zdravlje.

paravojni analitičar | 11/04/2012 08:13

@Milance Paprikarce | 10/04/2012 21:20
Nemate nikakav razlog za ovakav bezobrazan cinizam. A šta rade u Leskovcu? Avione? Kroz ovaj projekt, ljudi će naučiti šta je HSSP, pa da je samo to-bilo bi dosta. Ovako, kada dođete na pijacu, imate šanse da kupitehranu zatrovanu prevelikom upotrebom herbicida i drugih hemijskih preparata. Naši poljoprivrednici nemaju blage veze o primjeni hemije, higijenskim uslovima, zakonima tržišta... Ovo je prilika da nauče. Usput, zaposliće domaću radnu snagu. Da li treba da se u Beogradu spravlja "Leskovački ajvar"? Ovo je put, kako zadržati ljude u sredinama gdje imaju stambeno rješenje, njive, radnu snagu... Država treba pomoći da ne bi za koju godinu cijela Srbija došla u Beograd, jer drugde nema posla. Sve su to benefiti pravilnog pristupa poljoprivredi koja ima veliki potencijal. Voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, stočarstvo...prerada i finalizacija. Srbija je poljoprivredna zemlja. Što to prije shvatimo, bolje su nam šanse da uspijemo.

Muradin Rebronja | 11/04/2012 10:04

To se zove "dodatna vrednost". Umesto paprika, izvoziti gotov i jestiv proizvod.

Kao takav, ajvar može, i treba, da se koristi kao salata.

Ustvari, celokupna zimnica se može izvoziti jer se radi o konzerviranom proizvodu. Naziv konzerva (kod nas limenka) je nastala od glagola konzervirati, što znači sačuvati. Od kad je veka i sveta ljudi su tražili način da hranu čuvaju za kasniju upotrebu. Od sušenja, dimljenja, soljenja, zamrzavnja do najnovije metode pasterizovanja u vakuum kesama a onda brzog hlađenja.

E, upravo to je ono što treba Srbiji da modernizuje svoje kafansko-menzaško ugostiteljstvo i primitivni sindikalno - pansionski turizam.

To je, ujedno, i najveća šansa Srbije da izvozi meso, takozvane porcijaše, sa takvom "dodatnom vrednošću" koje omogućuju kuvarima u elitnim hotelima da jednostavno raspakuju parče junećeg, telećeg, jagnjećeg ili pilećeg mesa, začine, podmažu i par puta "okrenu" na grilu, u tiganju ili u pećnici zapeku.

Traže hoteli, a za cenu ne pitaju.