Србија
„Носталгија” на шарганској осмици
На премијерној овогодишњој вожњи, уском пругом преко Шаргана, вагони музејског воза били су пуни домаћих и иностраних гостију
Мокра Гора – Запиштала је невелика локомотива „дизелка”, и снажно повукла сва четири вагона пуна путника, уском пругом преко Шаргана. Кроз зелена поља мокрогорска, па уз стрмине и међу борове шарганске, у своју прву овосезонску вожњу. На радост малишана који су с осмехом провиривали кроз прозоре вагона и на задовољство старијих. Ни тмурни облаци над планином нису могли да умање уживање.
А била је то и премијерна овогодишња вожња музејског воза званог „Носталгија”, чиме је означен почетак сезоне која ће трајати до наредних снегова. Догодило се то прекјуче, на линији Мокра Гора–Шарган Витаси–Мокра Гора, деоници са чувеном пругом у облику осмице, трасом дужине 15,5 километара, чије успоне, падове, тунеле и мостове композиција прелази за два сата и 20 минута.
– Какви дивни предели, све је чисто и уредно, каква дивна шума. Само још да на станици постоје написи на страним језицима, да се ми странци лакше сналазимо – рекоше нам Кор и Марлике Лендерс, супружници из Ротердама, који су први пут овде, а дошли су са сином Мартином, снахом Виолетом из Крагујевца и унуком Видаком. А кад су ушли у воз и кренули уском пругом, одушевљење није могла да им помути ни киша која је тада управо почела: стојећи крај врата вагона, Кор и Марлике су, да им не промакне ни једно парче лепоте, готово без трептаја посматрали крајолик.
И остали, домаћи путници, из свих крајева Србије, нису крили изразе дивљења према „шарганској осмици”, уз похвале „Железницама Србије” за обнову ове пруге уског колосека, на којој саобраћа и воз више него симболичног имена „Носталгија”. На отварању сезоне, истина, није било чувене локомотиве „парњаче”, која се покреће само када су посебно уговорене вожње, али је зато ту била „дизелка” којом је управљао машиновођа Радоје Миловановић.
Током пролећа, лета и јесени, како нам је рекла Александра Лазовић, главни организатор у Музејско-туристичком комплексу „Шарганска осмица”, „Носталгија” ће сваког дана имати два редовна поласка, у 10.30 и 13.25. По потреби, организоваће се и ванредне вожње. Цена карте је иста као и претходних година: за одрасле 500 динара, за децу 250.
Иначе, лане је око 70.000 туриста прошло овом пругом. За оне који би да овде бораве дуже, ту су коначиште „Осмица” и мотел „Мокра Гора”, са укупно 50 лежајева, а могуће је организовати стручне семинаре и сличне скупове .
За Мокру Гору и атрактивну вожњу „ћиром” рашчуло се и ван Србије, па ће музејски вагони ускоро угостити једну групу туриста из Италије, за првомајске празнике стижу туроператори са Кипра, најављени су и представници компаније „Пирели” из балканских држава, интересују се и Немци, Јапанци... Наравно, домаћи гости преовладавају, јер многе ђачке екскурзије пут води управо овде, организовано долазе и запослени из многих предузећа, а прилично је и породичних и појединачних посета.
Последњи коментари
Nema tu nikakve nostalgije, nego ceznje i sata nego casa...
Za svaku pohvalu je ovaj poslovni potez "Zeleznica Srbije" i "Nostalgija" na sarganskoj osmici.To ne treba svesti samo na dva polaska voza u toku jednog dana. Treba ukljuciti sve raspolozive kapacitete uzickog kraja:boravak u zdravoj,prelijepoj i ne zagadjenoj sredini;zdrava hrana i pice.Sve su to jaki aduti u daljem turistickom razvoju ovog kraja.Svakako u ovaj projekat treba ukljuciti Drvengrad i ostala atraktivna mjesta u ovom prelijepom dijelu Srbije.Zasto se trasa
uskotracne pruge ne bi produzila do Visegrada i kanjona
rijeke Drine.To je jos jedna sansa za razvoj turizma.
Ovdje gdje ja zivim u dalekoj tudjini,svake nedjelje iz
Sidneja u 10 sati polazi "ciro" i vozi nekih 100 km do
obliznjih brda i planina.Tu se ostaje do 7 sati kada
"ciro" uz klaparanje,pisku uz kiseo miris dima,vraca se
nazad u Sidnej.Naravno, voz je uvijek pun radoznalih
putnika,ljubitelja romantike i ljubitelja zdrave
prirodne okoline.
prava stvar,davidite u americi,koliko para se zaradjuje na turistickim zeleznicama sa starim vagonima i parnim lokomotivama.steta sto se to ne uradi na staroj trasi u sumadiji od mladenovca do arandjelovca,lep kraj,pitom,specijaliteti i uzitak,a sve se moze uradiyi bez problema i zaposliti ljude.






