Србија
Села пуна празних кућа
Напуштени породични домови са окућницама у бачким селима нуде се на продају по багателним ценама, али купаца нема
Врбас – У сеоским насељима широм Бачке има на стотине празних кућа које се нуде на продају по багателним ценама, од четири до седам, осам хиљада евра. Многе су већ увелико запуштене, али има их и сасвим солидног изгледа са електричним, водоводним и телефонским прикључцима, пространим двориштима и окућницама, тако рећи одмах усељивих. Међутим, купаца нема, или су врло ретки.
– Према последњем попису, у Равном Селу било је нешто више од хиљаду домаћинстава, а тренутно има око сто празних кућа које, чак ни за мале паре, никоме не требају. Наследници нису у могућности да их одржавају, или то не желе, тако да оне брзо пропадају а често су и на мети вандала. Мештани немају никаквих изгледа да се овде запосле, село је постало готово слепа улица на рубу општина Врбас и Бачки Петровац – вајка се секретар Месне заједнице Равно Село Александар Станојевић, наводећи да се овде пристојна кућа може купити по цени једног половног страног аутомобила.
Истоветне приче чули смо и у Куцури, Руском Крстуру, Крушчићу, Липару, Сивцу... На десетине фамилија из ових а и других села са подручја општина Врбас и Кула одселило се последњих година у иностранство, највише у Канаду, Мађарску и Словачку. Колико су опустела села у овом делу Бачке најбоље одсликава број уписаних ђака првака који је – сазнајемо у школској управи – ове године и до три пута мањи него крајем прошле деценије.
Игром судбине, у овдашњим сеоским насељима у последње време трајно се удомљава све више избегличких и прогнаних породица. Уз финансијску подршку локалних самоуправа и Комесаријата за избеглице, а делом и властитим учешћем, купују и адаптирају напуштене сеоске куће или салаше, почињу да се баве земљорадњом и сточарством. Неки су се, попут Зорана Павловића, прогнаника из Призрена, брзо привикли на паорски начин живота.
– Конкурисао сам прошле године за помоћ за куповину куће у Куцури, што ми је одобрено, добио потом и нешто кредита, па ево с породицом „пустио корене” овде у бачкој равници. Мештани су нас изузетно лепо прихватили, добре су комшије, а село је лепо уређено – улице и тротоари су асфалтирани, водоводна, канализациона и телефонска мрежа допиру до сваког дела села. Близу нам је Врбас, а ни Нови Сад није далеко. Кад нема друге, морамо бити задовољни – вели наш саговорник.
Још педесетак избегличких и прогнаних фамилија, попут Павловића, добило је домове с окућницама, али то ни изблиза неће оживети, бар не задуго, опустела бачка села. Старачка и самачка домаћинства нестају, некадашња моћна сеоска пољопривредна добра су приватизована, велики део локалног становништва је остао без радних места, млађи свет одлази у градске средине у потрази за послом, тако да су у селима остали претежно пензионери и тек понеко веће породично земљорадничко газдинство. А како нам рече Јелена Бесермењи, секретар Месне заједнице Куцура, чак ни на огласе власника који би своја сеоска имања, углавном наслеђена, издали у закуп или уступили некој породици на бесплатно коришћење – нико се не јавља.
Последњи коментари
Najjtragičnije je to što Srbija potpuno biva ruinirana, a glavni egzekutori te stravične propasti ,nisu samo ljudi sa strane , nego naši ljudi, koji kao da ne shvataju da biološki sat neumitno radi i protiv njih .Vreme je najjbolji sudija, a ono poodavno više ne radi ni za koga od nas.U slepilu prema materijalnom i bez ikakve jasne strategije DRŽAVE, mi smo osudjeni na propast.Jednoga dana,vlastodršci , biće gospodari zemlje bez ljudi, a Srbijom će špartati neki tudjini ,koji su nekada davno pokušavali uz pomoć sile, doći do onoga što će sada dobiti kao na tacni ,uz svesrdnu pomoć mudre politike koja se na ovim prostorima vodi već duže od dve decenije.
Možda smo tako i zaslužili,jer nekad treba proći čitav krug ludila da bi se vratili pameti koja na ovim prostorima davno ne obitava.
...vlasti su oko 70,000 hiljada mladih ljudi razjurile širom sveta iz bivših republika,koji su utočište potražili u Srbiji zbog ratova.
Nije donosila i nije imala nacionalne programe za integracije i zbrinjavanje.Otišao je školovan kadar koji se neće više nikada vratiti,loša i naopaka politika vlasti obrnula je i izbeglice u povratak,unatoč obeshrabrujućoj propagandi da se ne vraćaju, jer to ništa ne košta.
Svakako trebala su ''malo'' zaviriti ministarstva u komšiluk pa da vide kako to ''lele''...rade na zbrinjavanju npr.u Hrvatskoj Hrvata!
Citam ovo sto je napisano i pitam se u kojem sam ja to RAvnom selu pre dve nedelje bio i obilazio teren vise od 3 sata da kupim jednu od tih kuca koje se nude i ni jednu ispod 10 000 eura nisam nasao, a kretale su se i do 15000 cak i ako nemaju vise od 40 kvadrata i bez kupatila i kanalizacije su. Ja sam vec 17 godina podstanar, dete sam bez roditelja odraslo na ulici od `93 godine kada sam postao punoletan . trazio sam kucu od 5-6 000 eura da kupim . tako sam prosao i u B. Petrovom selu, i u Zitistu i u Bacu. NI mene ni zenu ne vezuje posao za mesto gde zivimo i zato smo odlucili da iz podstanarstva u Novom Sadu sebi skratimo muke nekom jeftinom kucom na selu . Naisli smo na problem sto cena od 5 i 6 000 eura ne postoji ili se vlasnici pomame kada vide da je neko dosao da kupi pa pozele da dobiju duplo. Toliko od mene.