Миоковци – Овогодишњи род кајсије донеће у Миоковце до краја месеца милион евра, или хиљаду по становнику. Вест би била још боља да је година роднија а мештани више посвећени овој воћки, јер збиља може да улепша живот онима који је гаје.

– Половина Миоковчана преко године ништа не пипа око кајсија, само чекају да дрво роди. Тако је од старина – каже за „Политику“ Југослав Лазовић (47), један од највиђенијих воћара у селу.

Миоковци су по броју стабала кајсија (око 50.000 дрвета на 200 хектара) по становнику (1.063) већ деценијама водећи атар у Србији.

– Просечан род ове године је од осам до 10 тона по хектару, и у селу су се јуче појавили први откупљивачи, нудећи 35 динара за килограм индустријске. Верујем да ће цена порасти, као што је лани са почетних 25 стигла до 40 динара на крају бербе – вели овај воћар и председник месног удружења „Миоковачка кајсија“.

Бранице су јула прошле године плаћане 80 динара за килограм и право са грана одвожене у Москву, па Лазовић предвиђа да ће врхунски плодови и сада достићи исту цену. Поред тога, последњих дана лањске бербе мештани су радили за произвођаче ракије који су им откупили 40 вагона и претворили у кајсијевачу. Априкот код воћара у селу, рецимо, достиже и 700 динара за литар.

– Миоковци и засеоци три суседна атара, са годишњим просечним родом од 350 вагона, чине језгро производње у централној Србији. Штета је, међутим, што се људи не одричу традиционалног, полуинтензивног узгоја ове воћке, јер би са модерном производњом остварили неупоредиво већу добит – каже професор др Томо Милошевић са Агрономског факултета у Чачку.

Један од Миоковчана који су пошли новим путем и потпуно се посветили воћарству јесте управо Југослав Лазовић. Од детињства има очигледан разлог за то, кајсију поред куће која рађа непрекидно 60 година, па на својих 4,5 хектара гаји искључиво воће, кајсију, шљиву, јабуку и трешњу.

– У суседном Пријевору купио сам 1,72 хектара земље по 20 евра за ар и подигао нови јабучњак. Сад се сади и до 3.000 стабала по хектару, а не као некад три или четири стотине – прича Лазовић који на окућници нема стоку ни живину, нити сеје житарице.

Удружење „Миоковачка кајсија“ окупља 40 марљивих мештана који се баве интензивним воћарством, трудећи се да унапреде свој посао и завичај. Због тога су 2009. године у селу основали и летњи сабор под називом „Дани српске кајсије“ који ће се ове године одржати од 8. до 10. јула, дакле у јеку бербе. Садржај миоковачке приредбе осмислио је Миладин Вукосављевић из Љубића, председник подружнице Удружења књижевника Србије за Моравички округ.

– На „Данима српске кајсије“ држимо се вредности и обичаја староставних. На пример, не користе се производи од пластике, а истиче само ћирилично писмо. Безброј мудрих глава потекло је управо из нашег села, а да је могуће гурати клавир за кравама ни композитори не би били из града – рекао је Вукосављевић, најављујући треће „Дане српске кајсије“ у Миоковцима.

У централној Србији, иначе, расте 1.232.000 стабала овог воћа способних за род и заједно дају 780 вагона плода, или 14,4 килограма по стаблу.