Subotica – Niko nema evidenciju o tome koliko u Subotici ima podstanara, ali iz agencija za promet nekretnina tvrde da ih je sve manje. Ne zbog toga što stanova nema ili što su skupi, nego zato što je skupo živeti u njima. Otuda nije neobično da stanodavci primaju podstanare bez naknade, samo uz obavezu da plaćaju račune za komunalne usluge. Jer, stan u Subotici „proizvodi” troškove, i to prilično visoke, i prazan. Tako se, ukoliko je stan priključen na centralni parovod, svih 12 meseci plaća trećina računa koji se smatra fiksnim troškom za održavanje instalacije, potom tu je i komunalna taksa, zajednički računi za vodu koja sada već košta 75 dinara po kubnom metru....

– Imamo veoma mnogo slučajeva da pojedinci ili čitave porodice iznajme stan, i nakon dva do tri meseca vide da ne mogu da izdrže plaćanje režijskih troškova i vrate se, obično u zajedničko domaćinstvo kod roditelja – kaže za „Politiku” Nenad Mesaroš iz agencije za promet nekretnina „Hram”.

Zahvaljujući velikom broju novoizgrađenih stanova, i to pretežno manje kvadrature, najviše se izdaju garsonjere i jednosobni stanovi, a upravo zbog visokih cena komunalnih usluga najviše se traže mali stanovi jer njihovo održavanje i manje košta. Tako je u Subotici iznajmljivanje garsonjere skuplje od rentiranja jednoiposobnog ili dvosobnog stana. Potražnja za većim stambenim prostorom gotovo da i ne postoji. Stanovi u centru grada mogu se naći od 60 do 130 evra, zavisno od opremljenosti, površine i, naravno, režijskih troškova koji idu uz njega.

Saradnik u agenciji za promet nekretnina „Info”, koji se predstavio samo kao Predrag, kaže nam da generalno narod nema novca i da besparica diktira i pad cena zakupa stanova.

– Evo, imamo teškoća da izdamo dvosoban stan u centru grada, a cena je sa 100 evra spala na 80. Toliko je potrebno izdvojiti i za garsonjeru, ali je mala potražnja. Zato stanodavci pristaju na podstanare bez naknade, samo neka plaćaju režijske troškove – kaže Predrag.

Vesna L. je vlasnik jednosobnog stana u naselju Prozivka, koji izdaje za 100 evra, i kaže da razmišlja da spusti cenu jer je svesna da je to, uz cenu života u stanu, preveliko opterećenje. Stalo joj je, takođe, da zadrži sadašnjeg podstanara jer je korektan, čist i odgovoran.

Nenad Mesaroš kaže da se najvećim delom izdavanje stanova podstanarima rešava upravo preko agencija jer se na taj način svi osećaju zaštićeni. I podstanari od nenadanih, neprijavljenih troškova koje im prilikom zakupa nije predočio vlasnik, ali i vlasnik stana od neplaćenih dugova i podstanara koji nakon toga „nestane”.

– Mi zakupcu odmah kažemo koliko ga šta košta i on mora da zna da ga, primera radi, u dvosobnom stanu očekuje cena grejanja od oko 10.000 dinara, zatim tu su troškovi vode, električne energije, komunalna taksa itd. i veoma smo rigorozni što se tiče rokova plaćanja ovih obaveza. Vlasnik stana tako nama potpuno prepušta „gazdovanje” stanom, i nema ni kontakta sa podstanarom, što stvara jedan čist, poslovni odnos – ističe Mesaroš.

Naravno, kriza nije za sve jednako duboka, te tako u agenciji „Hram” kažu i da ima slučajeva da dva ili više mladića uzmu zajednički stan za „momčenje”, odnosno i dalje žive kod roditelja u Subotici, a podstanarska adresa im služi za pravljenje žurki, dovođenje devojaka i, uopšte, život oslobođen roditeljske pažnje.

– Veoma smo oprezni u takvim slučajevima i po pravilu ne prihvatamo takve klijente, jer su oni obično „proizvođači” problema i remete mir i odnose u zgradi – kaže Mesaroš.

Aleksandra Isakov