Суботица – У Великој Британији субвенције за органску пољопривреду уведене су након анализе трошкова за лечење и санирање последица од акутног тровања пестицидима и трошкова за обнову и загађење животне средине. Израчунали су да је јефтиније уложити у производњу без пестицида, него лечити последице. По површинама и обиму производње органске пољопривреде, Србија је на дну европске лествице, јер је под режимом органске пољопривреде око 5.000 хектара, што чини 0,1 одсто од укупних пет милиона хектара ораница у Србији, каже нам Ненад Новаковић, директор „Органик контрол система” (Organic control system), једне од овлашћених организација за контролу и сертификацију органских производа.

Стручњаци „Органик контрол система” обилазе 60 произвођача и прерађивача, од индивидуалних, малих парцела до великих комбината који раде за извоз. – Органски производ никада не треба поистовећивати са квалитетом, већ са начином његове производње, због тога је забрањено оглашавати ове производе као висококвалитетне – објашњава Новаковић.

Међутим, у свести купца органски производ директно је повезан са квалитетом, бар оним који овако припремљена намирница има на његово здравље. У свету у последњих 20 година ово је једина област пољопривреде која бележи непрекидан тренд раста од 10 до 17 одсто и у тражњи и у производњи. На домаћем тржишту је све више појединачних купаца, као што постоји и тражња за извоз. Шта је онда разлог што, иако се тврди да имамо предуслове, под органском пољопривредом нема више површина?

– Више је разлога: депопулација руралних средина, где су нам на селу остала старачка домаћинства која тешко прихватају нове начине обраде земље, при чему органска пољопривреда тражи више мануелног рада, стално учење и вођење прецизне документације, потом један од разлога је и што нашим ратарима нису у довољној мери доступни знања и информације о оптималном сортименту и методама рада, недоступна им је и нова генерација заштитних средстава. Код нас се још увек ради архаично, у заштити се користе бакарни, сумпорни препарати и они на бази уља. Прописана процедура за регистрацију иностраног препарата је дуга и скупа и ни једном увознику се не исплати да је започиње када је тржиште ограничено на пет хиљада хектара. А, опет, без тих нових препарата неће ни бити више површина под органским културама – наводи Ненад Новаковић неке од проблема.

Сваки произвођач и прерађивач који раде по принципа органске пољопривреде, на свом производу мора имати национални жиг, и знак сертификационе куће која га је контролисала. С друге стране, и сама држава и инопартнери проверавају рад сертификационих кућа. Новаковић каже да за седам година колико ради „Органик контрол систем” нису имали ниједан случај да је неко покушао да изигра строге захтеве органске производње.

– Грешке, намерне или случајне, врло лако се откривају, лист биљке, његов изглед и боја стручном оку открива много тога, а у случају сумње радимо и анализу земљишта. Међутим, произвођачи знају да је ризик велики, посебно када је реч о извозницима, а ово и није област пољопривреде где се може рачунати на високу зараду због које се „исплати” изгубити сертификат. Уосталом, овом производњом углавном се баве људи који се томе посвећују не само зарад бизниса већ и као својој животној филозофији – каже Новаковић.

----------------------------------------

Зелено, зелено

Свака сертификациона кућа је код Министарства пољопривреде морала да „овери” свој начин контроле, и то како раде и шта захтевају и шта контролишу доступно је јавности, каже Ненад Новаковић, директор „Органик контрол система”. Међутим, на многим производима код нас појављују се знаци попут „зелене јабуке”, „100 одсто здрав”, „потпуно природно” којима се произвођач обраћа купцу.

– Не знам шта значе такве ознаке на производу јер нам нису доступни и нису јавни начини добијања такве ознаке. Претпостављам да са тим желе да кажу да је у одређеној фази прераде и производње постојао пооштренији приступ у коришћењу одређених хемијских средстава у односу на конвенционалну производњу, али мислим да такви описи и симболи углавном играју улогу психичког „притиска” на купца – каже Новаковић.