На нашим пијацама сељаци привлаче купце ,,домаћом робом”.( Кажу: „Узми, домаће је!”) Протеклих недеља исту поруку су користили наши мегамаркети који су у својим рекламама први пут истицали да продају ,,домаће воће и поврће”. Што ће рећи – није из увоза, то јест из Немачке и других земаља ЕУ. Тако смо због актуелне европске цревне заразе доживели и то да се (први пут) јавно ограђујемо од нечега што је за нас из (још) недостижне уније.

Наравно, ови нови тонови у рекламама су последица актуелне европске епидемије, која је и била повод за ,,Политикину” серију прилога. Стручњаци су се, међутим, у овој серији разврстали мање-више у две групе истомишљеника. На једној страни су они који сматрају да се, без обзира на пронађену ешерихију у ЕУ, човечанство никад није хранило безбедније. Исто тако, кажу ови стручњаци, и ми у Србији једемо здравствено исправну храну, о чему говори податак да се број цревних епидемија у последњих неколико година смањује.

На другој страни су они који упозоравају да се безбедност хране не мери само бројем епидемија него и све већим бројем оболелих од разних незаразних болести. Мада се и овде мишљења стручњака разликују. Неки претерану употребу пестицида доводе у везу с појавом рака, док други кажу да храна, уз пушење, јесте најважнији узрок настанка разних болести, али није проблем њена загађеност, већ су то наше ,,грешне навике”. Други, опет, кажу да се кадмијум, нитратни азот и још неке канцерогене материје употребљавају током узгоја биљака нестручно и у количинама знатно изнад дозвољених. Тако се добија храна која не изазива заразе, али је веома штетна за здравље људи.

Према коментарима читалаца објављених на ,,Политикином” сајту, утисак је да јавност више верује овим ,,неповерљивим” стручњацима који сумњају у начин контроле произвођача хране. И који упозоравају да наши пољопривредници, да би однели што више воћа и поврћа на пијаце, не штеде на ђубривима и пестицидима, па и на бактериолошки неисправним органским ђубривима. Друкчије оцене смо забележили у прилогу представника инспекцијских служби Министарства пољопривреде који каже да имамо један од најбољих система контроле квалитета намирница, и то како оних које се производе у Србији, тако и из увоза.

Грађани су, међутим, традиционално сумњичави, и то не само према употреби ђубрива и пестицида него и према генетски модификованим биљкама. Колико и само помињање ГМО иритира читаоце говори и податак да је далеко највећи број негативних коментара у овој серији регистрован поводом текста објављеног под насловом: ,,Г(енетски) М(одификоване) биљке биће прихваћене кад-тад”. ГМ биљке су из Србије ,,изопштене” (на снази је законска забрана), па је неко те (негативне) реакције на ,,Политикином” сајту приписао ,,полуписменим и приученим читаоцима” који су ,,нашли да коментаришу оно што уопште не разумеју“. Али и ,,полуписмени” читаоци знају да се и код нас и у свету храна производи ради профита, а да тамо где је профит важан здравље не мора да буде на првом месту. Зато је могуће да се производи и износи на тржиште оно што је штетно за наш организам. Одговорност државе као ,,јавног сервиса грађана” и њених надлежних служби зато је и у овом домену огромна. Исто се може рећи и за науку и научнике. Један од њих је у свом прилогу у овој серији текстова понудио да организује бесплатна предавања нашим пољопривредницима како би знали да производе и квалитетну и по здравље безбедну храну. Можда би највећа корист од серије била ако би ову иницијативу професора Пољопривредног факултета неко и прихватио.

Од сутра нова серија: Како запослити оне који најдуже чекају посао