Dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU odlična je vest za Srbiju. Međutim, sa ekonomskog stanovišta, trenutaku kome je Srbija dobila status kandidata vrlo je nepovoljan, pre svega zbog ekonomske krize i neizvesnosti dešavanja u evrozoni. Korist od dobijanja statusa kandidata bila bi mnogo veća da je Srbija postala zemlja kandidat pre izbijanja svetske ekonomske krize.Ipak, i u vremenu krize, kada je broj potencijalnih investitora manji, status kandidata može presudno uticati na njihovu odluku da investiraju baš u Srbiji. Ranija iskustva pokazuju da status kandidata za članstvo u EU donosi najviše koristi kroz investicije, i to daleko veće od samih pretpristupnih fondova. Recimo, u Hrvatskoj od 2004. godine, kada je dobila status kandidata, do 2008, strane direktne investicije su se utrostručile – sa 1,4 na 4,2 milijarde evra, a u Bugarskoj i Rumuniji su se uvećale čak osam do devet puta. Da bi do ovog rasta stranih investicija došlo i u Srbiji, buduća vlada mora dodatno da unapredi poslovno okruženje. Otvaranjem pregovorao članstvu u EU i, što je još važnije, primenom usvojenog zakonodavstva, Srbija će početi sa sprovođenjem ključnih reformi u procesu izgradnje tržišne ekonomije kao i sa unapređenjem sposobnosti domaće privede da izdrži konkurentski pritisak na jedinstvenom tržištu EU.

Pored mogućnosti u pogledu privlačenja većeg nivoa stranih investicija, status kandidata u javnosti se često povezuje sa dobijanjem većih finansijskih sredstava iz pretpristupnih fondova. Trenutno naša zemlja dobija iz ovih fondova oko 200 miliona evra godišnje i taj iznos je utvrđen do 2014, tako da kandidatura Srbiji neće doneti veće iznose po tom osnovu. Treba napomenuti da Srbija koristi pretpristupne fondove EU još od 2000. godine kroz program CARDS za period 2000–2006 i IPA za period 2007–2013. Pre dobijanja statusa kandidata Srbija je mogla da koristi ova sredstva za reforme u procesu tranzicije i izgradnju novih i jačanje postojećih institucija koje bi trebalo da primenjuju zakonodavstvo usaglašeno sa standardima EU. Takođe, deo sredstava je bio usmeren na prekograničnu saradnju sa susednim zemljama. Dobijanjem statusa kandidata Srbija dobija mogućnost da veći deo raspoloživih sredstava iz EU fondova usmeri i na projekte namenjene regionalnom razvoju, razvoju ljudskih resursa i razvoju poljoprivrede i sela. Iako u ovom trenutku ne donosi veća sredstva, status kandidata za članstvo u EU ima mnogo veći značaj za određivanje visine pretpristupnih fondova namenjenih Srbiji u novom sedmogodišnjem budžetskom ciklusu EU (od 2014. do 2020), o kome se upravo pregovara. Prema predlogu Evropske komisije, zemlje zapadnog Balkana trebalo bi u novom ciklusu da dobiju oko 14 milijardi evra.Iako još ne postoji alokacija ovog novca po zemljama, izvesno je da će iznos za Srbiju biti nešto veći nego sada upravo zbog statusa kandidata za članstvo u EU.

I iskustva zemalja koje su 2004. i 2007. godine pristupile EU pokazuju da su iznosi sredstava iz pretpristupnih fondova EU rasli iz godine u godinu, dok je do drastičnog porasta iznosa došlo tek ulaskom u EU, kada su iznosi uvećani i do deset puta. Praktična iskustva ostalih zemalja pokazuju da je pripremna faza zemlje kandidata za članstvo u EU od ogromnog značaja za stvaranje efikasnih kapaciteta za njenu sposobnost apsorpcije fondova EU.

Na kraju treba reći i to da status kandidata za članstvo u EU nije lek za sve, ali on pruža mnogobrojne razvojne mogućnosti za zemlju koja je taj status dobila. Međutim, da li će te mogućnosti biti valjano iskorišćene isključivo zavisi od sposobnosti zemlje kandidata da sprovede neophodne reforme.

*Evropski pokret u Srbiji