Од нашег сталног дописника

Вашингтон – По традицији која је успостављена још док је Америка била претежно пољопривредна земља, избори се одржавају у новембру, и то првог уторка. Радовима у пољима су били већ обављени, недеља није била згодна, због обавеза према цркви, а у понедељак је требало кренути на пут ка гласачком месту...

Тако је остало до данас, иако је пољопривреда само 1,2 одсто њене економије. Овог уторка је био велики изборни дан, први од председничких избора 2008. који су већ ушли у историју као први на којима је изабран један црни председник, о коме се данас иначе не гласа, али о чијем учинку се посредно пресуђује.

Јуче су Американци бирали 435 посланика („конгресмена”) у доњи, Представнички дом конгреса чији је мандат две године, 37 од 100 сенатора (мандат шест година), 37 гувернера и 6.115 посланика у парламентима федералних држава.

Уз то, излазак на биралишта искоришћен је и за одржавање чак 160 референдума (и у богатом друштву се економише са трошковима демократије) у различитим федералним држава, са разним питањима: од легализације марихуане у Калифорнији, до оспоравања Обамине здравствене реформе у Аризони, Колораду и Оклахоми.

Јуче ујутру је у моје електронско поштанско сандуче стигло писмо из Демократске странке (не знам како сам доспео на њихову листу електронских адреса), са позивом да гласам. Поруку је пратио и формулар на којем је требало да унесем своју кућну адресу и поштански број. Кад сам то урадио, на екрану се појавила мапа са путоказом до најближег гласачког места.

Отишао сам тамо, наравно, из професионалне радозналости. Биралиште је било у оближњем „комјунити центру”, некој врсти наше „месне заједнице”. Нигде успут нисам наишао на неки предизборни плакат: прописи о урбаној естетици овде се ригорозно спроводе.

Једини знак да се одржавају избори били су невелике табле са именима кандидата и њиховој политичкој припадности, пободене у земљу, само десетак метара од улаза у зграду у којој је биралиште. На два стола су били и леци кандидата – једна кандидаткиња је понудила и „мито” у облику турпије за нокте за једнократну употребу.

Кад се прође ова „добродошлица”, наилази се на упозорење да је надаље забрањено свако изборно убеђивање. Оно је иначе настављено у медијима – и јучерашњи дан је протекао у анализама ко ће кога победити, шта ће бити са Америком после, шта ће у свом политичком наступу морати да промени Обама и слично. Један овдашњи коментатор је, у јеку медијске предизборне какофоније, приметио да је бука толика – да се ништа не чује.

Унутра, на гласачком месту „Френдшип вилиџ”, држава Мериленд, све је било у савршеном реду. Прво ред стрпљивих бирача, који најпре прилазе контролном столу, где се проверава да ли су у компјутерском бирачком списку. Ако случајно нису, гласаће на привременом гласачком листићу који постаје важећи тек кад се њихов статус потврди.

Нема „невидљивог мастила” – никоме не пада на памет да два пута гласа. А гласа се притиском на одређено дугме на дигиталној гласачкој машини, којих је на бирачком месту било укупно 14. Они који слабије виде имају могућност да гласачки листић увеличају, они који не знају довољно енглески, могу да одаберу листић на шпанском.

У Мериленду могу да гласају само они који имају личне исправе ове државе. На гласачком листићу су иначе била имена пет кандидата за гувернера државе (републиканац, демократа, либертаријанац, зелени и конситуционалиста). Затим четири кандидата за једно место у Представничком дому који се бира у овој изборној јединици и исто толико оних који се надмећу за једно сенаторско место. На списку су били и посланици локалне скупштине и државни тужилац.

Целу процедуру надгледао је бирачки одбор од девет чланова. Његов први човек, Џон Мертенс, каже нам да је одзив сасвим добар и да очекује да ће се одазвати између 60 и 70 одсто одсто регистрованих бирача. На питање да прогнозира исход, каже да ће „вероватно бити великих промена, са тако лошом економијом људи су фрустрирани”. А онда, као изборни званичник који мора да буде неутралан, напомену: „Тако бар пишу новине.”

Партијских посматрача, вели, нема: јутрос их је посетио један представник демократа, па је отишао. „Нама се верује”, додаје.

Кад се у осам увече биралиште затвори, из гласачких машина ће се повадити меморијске картице и убацивањем у посебну машину резултати ће се сабрати. Нестрпљиви ће локални резултат моћи да виде окачен на прозор већ у девет увече. Или да у исто време, на свим телевизијским програмима, сагледају целу слику много најављиване „велике промене”.

Милан Мишић